Minerali bitni za pravilno funkcionisanje organizna I

Minerali su materije koje ulaze u sastav čovečijeg organizma. Ima ih oko 50, a oko 5 % telesne težine čine upravo minerali. Tako u organizmu čoveka od 70 kg telesne težine ima oko 3,5 kg minerala. Minerali se neprekidno obnavljaju, izbacuju, a novi se unose hranom. Izbacuju se iz organizma kroz mokraću, stolicu, znoj. Bez minerala nijedna ćelija organizma ne bi mogla da živi. Oni grade naše telo, odnosno regulišu mnoge procese u njemu.

Kalcijum

U telu odraslog čoveka ima 1-1,5 kg kalcijuma, koji ulazi u građu kostiju i zuba, prenosi nervne impulse, obezbeđuje srčani ritam, pomaže koagulaciju krvi, reguliše odnose kiseline i baze, sprečava preveliku kiselost krvi (koja nastaje od metabolizma belančevina). Ima antihistaminska svojstva, a ne inhibira ni jedan prostaglandin i smanjuje količnu eksudata. Kalcijum uz vitamin C, magnezijum i mangan neutrališe spermaglutinaciju, a broj i pokretljivost spermatozoida se povećavaju. Neophodan je za apsorpciju vitamina B12 zajedno sa unutrašnjim faktorom. Više vitamina C može da veže kalcijum i izbaci ga urinom.

Da bi kalcijum prešao u krv i kosti potreban mu je vitamin D. U slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum. Kalcijum je u metabolizmu osim sa vitaminom D usko povezan i sa vitaminom K. Vitamin K je neophodan za reapsorpciju kalcijuma na nivou bubrežnih tubula. Magnezijum je neophodan za normalnu funkciju kalcijuma, kao i vitamin C. Magnezijum omogućava da kalcijum u urinu ostane u rastvorenom stanju. Fluor zadržava kalcijum u kostima i zubima, ne dozvoljavajući njegovo taloženje u mekim tkivima (koži, vezivu, mišićima, krvnim sudovima). Uz to smanjuje gubitak kalcijuma mokraćom.

Nedostatak kalcijuma donosi bolno grčenje mišića, poremećaj srčanog ritma, razdražljivost, omekšavanje kostiju (rahitis kod dece, osteoporozu kod odraslih), usled čega kosti postaju lako lomljive. Javljaju se bolovi u zglobovima, kvare se i ispadaju zubi, nastaju nervoza i depresija…

Kalcijum u hrani: mleko (1g na 1/4 litra), mlečni proizvodi, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, voćni sokovi (jagode), riblja krljušt,badem, jetra… Nalazišta kalcijuma u vegeterijanskoj ishrani su mahunarke (naročito soja, ali i mleko od soje), orašasti plodovi, integralne žitarice, semenje(susam, bundeva, suncokretovo seme), voće i povrće. Najviše kalcijuma u biljkama nalazi se u lišću, ima ga dosta u blitvi i spanaću, ali treba biti oprezan sa tim povrćem jer ono u velikoj meri sadrži oksalnu kiselinu koja otežava apsorpciju kalcijuma i stvara nerastvorljivi kalcijum oksalat.

Apsorpciju pomažu: vitamin A, C, D, F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (visok unos), a apsorpciju odmažu: manjak hlorovodonične kiseline, stres, manjak magnezijuma, manjak vitamina D, heksafosforna kiselina (fitati; zrnevlje žitarica), oksalati (oksalna kiselina: čokolada, spanać itd.). Diuretici mogu povećati izlučivanje kalcijuma. Do manjka dolazi i kod primene: aminoglikozidnih antibiotika i mitramicina.

Dnevne doze: deca od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d, deca od 4 god. i stariji – 1,0 gr/d ,trudnice i doilje – 1,3 gr/d.  Ukoliko se daje u kombinaciji sa magnezijumom odnos treba da bude 2 : 1 u korist kalcijuma.

Fosfor

I ovaj mineral kao i kalcijum , nalazi se najviše u kostima i zubima. Fosfor u našem organizmu utiče najviše na pravilan rast i obnavljanje tkiva, na njihovu izgradnju, kao i na dobro zdravlje kostiju i zuba. On deluje u kombinaciji sa kalcijumom i vitaminom C. U kombinaciji sa vitamonima B grupe učestvuje u funkciji i održavanju nervnog sistema. Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma.  Veoma je važan i odnos kalcijuma i fosfora u telu. Ovaj odnos je veoma uravnotežen u biljkama, dok u mesnoj hrani ima više fosfora pa to otežava iskorišćavanje kalcijuma.

Fosfor u hrani: mleko, sirevi, jaja, puter od kikirikija, meso, riba (riblje ulje), zrno ječma, detelina lucerka, leguminoze, mahunarke, orasi, džigerica, voćni sokovi (ribizle i maline).

Magnezijum

Ovaj mineral takođe ulazi u sastav kostiju,a ima ga i u mekim tkivima i u telesnoj tečnosti. Ima ulogu u hemijskim reakcijama kod sagorevanja hranljivih materija, odnosno u proizvodnji energije. Posebno je značajan za pravilan rad nervnog sistema. Važnu ulogu ima i u prometu minerala (natrijuma, kalcijuma, fosfora). Magnezijum čuva zdravlje srca, smanjuje holesterol, otklanja umor i malaksalost, sprečava neurovegetativne poremećaje, otklanja zatvor i bolove u želucu, sprečava upalu debelog creva, grčenje mišića, lupanje srca, unutrašnji zid krvnih sudova štiti od nastanka fibroze, zaustavlja rast koli bacila. U mokraći magnezijum omogućava da kalcijum ostane u rastvorenom stanju. Kalcijum uz vitamin C, magnezijum i mangan neutrališe spermaglutinaciju, a broj i pokretljivost spermatozoida se povećavaju.

Metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija. Manjak magnezijuma narušava aktivnost paratireoidne žlezde (lučenje parathormona je smanjeno), a koja sa svoje strane može da dovede do manjka kalcijuma u plazmi. Smanjen je odgovor ćelija na parathormon zbog smanjene aktivnosti adenilat ciklaze (kosti). Klinički liči na hipoparatireoidizam. Ovakvo stanje se najčešće sreće kod dece. Hipokalcemija u ovom slučaju ne reaguje na terapiju vitaminom D.

Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, med, ima ga u semenu biljaka.

Preporučene doze : za decu od 2 meseca do 4 god. – 200 mg/d; 4 god. i stariji – 400 mg/d; trudnice i doilje – 450 mg/d .Magnezijum se izbacuje stolicom, a njegov višak uzrokuje nastanak dijareje.

Kao dodatak ishrani koristi se: u borbi protiv virusa; u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu) sa vitaminom B6; kod alergija; kod ishemične koronarne bolesti srca ili post infarktno, u slučaju srčanih anginoznih bolova određena doza magnezijuma u stanju je odmah da ukloni bolove; srčane aritmije kod dece nejasne etijologije; anemije, naročito povezane sa rahitisom; u prevenciji i terapiji hipoksemija (hipoksija), naročito kod novorođenčadi; zbog hipotenzivnog efekta kod: hipertenzije, nefropatije i eklampsije; prevencija tromboflebitisa; kod nervoze i nesanice; hipoparatireoidizam  koji ne reaguje na terapiju – kada kod dece vitamin D nema efekta terapija se sprovodi nadoknadom magnezijuma (magnezijum sulfat), izvestan broj rahitisa rezistentnog na vitamin D izlečen je sa magnezijumovim solima;  alkoholizam i sam delirijum tremens; stres (teže povrede, teže operacije, itd.); relaksira skeletnu muskulaturu; sterilitet kod muškaraca.