Povećan nivo lipida u krvi (hiperlipidemija)

Povećan nivo lipida u krvi (hiperlipidemija) je jedan od veoma čestih poremećaja u opštoj populaciji. Lipidi ili masti ulaze u sastav svake ćelije našeg organizma i važan su izvor energije, tako da je za normalno funkcionisanje organizma neophodno unositi ih svakodnevno. Pored unosa hranom, holesterol se stvara i u organizmu, dominantno u jetri.

Holesterol i trigliceridi su vrste lipida. Povišen nivo holesterola i/ili triglicerida sam po sebi ne daje nikakve simptome. Međutim, ukoliko traje dugo, hiperlipidemija povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih poremećaja (ateroskleroza, povišen krvni pritisak, angina pektoris, infarkt).

Vrste i uzroci nastanka hiperlipidemije

Hiperlipidemija se može podeliti na primarnu i sekundarnu.

Primarna hiperlipidemija javlja se usled promene na genima koja uzrokuje povećano stvaranje ili smanjeno razlaganje triglicerida i holesterola (LDL holesterola) ili povećano stvaranje ili razlaganje HDL holesterola.

Sekundarni uzrok najčešće je dugogodišnja “nezdrava” ishrana i gojaznost.
Ostali faktori koji doprinose nastanku hiperlipidemije su: dijabetes melitus, prekomeran unos alkohola, upotreba nekih lekova (tiazidni diuretici, β-blokatori, glukokortikoidi, oralni kontraceptivi), hronična bubrežna insuficijencija, oslabljena funkcija štitaste žlezde.

Hiperlipidemija može biti izolovana, kada je povišen nivo ili triglicerida ili holesterola (izolovana hipertrigliceridemija ili izolovana hiperholesterolemija) i kombinovana, kada su povišene vrednosti i holesterola i triglicerida.

Kako se otkriva hiperlipidemija?

U velikom broju slučajeva, povećan nivo holesterola i/ili triglicerida otkrije se na nekoj od rutinskih kontrola. Biohemijskom analizom uzorka krvi utvrđuje se nivo holesterola i triglicerida. Uobičajen raspon normalnih (poželjnih) vrednosti se kreće između 3,1-5,5 mmol/l. Normalne vrednosti triglicerida su 0,46-2,28mmol/l.