Holesterol je vrsta masti, sastavni deo našeg organizma. Neke od najvažnijih uloga holesterola su:

• holesterol ulazi u sastav ćelijske membrane svih ćelija
• sinteza polnih hormona
• sinteza hormona kore nadbubrežne žlezde
• transport liposolubilnih vitamina (D, E, K, A)

Poreklo holesterola u organizmu je dvojako. Deo holesterola se unosi hranom (egzogeno poreklo), a deo sintetiše u organizmu (endogeno poreklo). Najveći deo holesterola stvara se u jetri, a pored jetre, holesterol se može sintetizovati i u epitelu creva ili kori nadbubrežne žlezde, odakle se krvotokom prenosi do drugih ćelija. Kako je holesterol nerastvorljiv u vodi, krvotokom se prenosi vezan za proteine. Prema gustini, lipoproteini se dele na:

• HDL (High Density Lipoprotein)– lipoproteini visoke gustine
• LDL (Low Density Lipoprotein)– lipoproteini male gustine
• VLDL (Very Low Density Lipoprotein)– lipoproteini veoma male gustine

Koncentracija holesterola je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od unosa putem ishrane, naslednih faktora, ukupnog zdravstvenog stanja (prisustvo bolesti jetre, bubrega ili žlezdi sa unutrašnjim lučenjem).

HDL holesterol
HDL holesterol se naziva i “dobar” holesterol. Poželjno je da nivo HDL bude u rasponu 1.03-1.55 mmol/l. Svako smanjenje nivoa HDL direktno povećava mogućnost za razvoj kardiovaskularnih poremećaja. Primećeno je da prestanak pušenja ili povećanje fizičke aktivnosti povoljno utiče na nivo HDL. Žene u generativnom periodu, usled povoljnog dejstva estrogena imaju nešto veće vrednosti HDL u odnosu na muškarce, koje se nakon menopauze postepeno izjednačavaju.

LDL holesterol
LDL holesterol se naziva i “loš” holesterol. Svako povećanje nivoa LDL direktno povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih poremećaja (pre svega ateroskleroze). Normalne vrednosti LDL su 1,55-4,53 mmol/l. Povećan nivo LDL uglavnom je povezan sa nepravilnom, nezdravom ishranom i stresom.

Dobar pokazatelj rizika od kardiovaskularnih komplikacija predstavlja međusobni odnos HDL i ukupnog holesterola. Idealan odnos ova dva parametra je 0,24. Vrednost ispod 0,24 ukazuje na mali rizik, dok vrednost veća od 0,24 znači da postoji povećan rizik za nastanak kardiovaskularnih poremećaja.
Odnos HDL i triglicerida takođe određuje rizik za kardiovaskularne komplikacije. Ovaj odnos se smatra najjačim indikatorom srčanog udara. Idealan odnos HDL I triglicerida je ispod 2, srednji rizik je iznad 4, dok je vrednost iznad 6 kritična za nastanak kardiovaskularnih komplikacija.