Ateroskleroza
Ateroskleroza predstavlja problem u toku kog dolazi do taloženja masnih naslaga u zidu arterija, koje vremenom dovodi do smanjenja lumena krvnog suda. Ove “naslage masti” nazivaju se plak. Plak se sastoji od holesterola, lipida, kalcijuma i drugih ćelijskih elemenata.
Uzrok pojave ateroskleroze nije poznat. Postoje podaci da se aterosklerotke promene mogu videti čak i u dečijem dobu, najpre u aorti, koja je inače izložena najvećem pritisku cirkulišuće krvi. U toku života, ateroskleroza postepeno i progresivno napreduje sa godinama starosti.
Šta doprinosi aterosklerozi?
Iako se još uvek ne zna tačan uzrok pojave ateroskleroze, ustanovljeno je da postoje određeni faktori rizika koji mogu da ubrzaju formiranje aterosklerotskog plaka.
- Pušenje, odnosno štetni sastojci iz duvanskog dima imaju direktno štetno dejstvo na zid krvnog suda, utiču na povećanje nivoa masti u krvi i povećanje krvnog pritiska. Takođe, pušenje ometa normalno snabdevanje tkiva kiseonikom.
- Ishrana sa puno masti i gojaznost u direktnoj su vezi sa pojavom kardiovaskularnih problema. Visok nivo masti, posebno LDL frakcije (loš holesterol) povezan je sa nastankom ateroskleroze, posebno ukoliko je nivo HDL (dobar holesterol) nizak.
- Visok krvni pritisak može da olakša nastanak mikrotrauma u intimi krvnog suda, što dalje olakšava nastanak plaka. Obično se visokim krvnim pritiskom smatraju vrednosti iznad 140/90 mmHg.
- Insulinska rezistencija ili dijabetes, sa stalno povišenim nivoom šećera u krvi predstavlja metabolišnki poremećaj koji doprinosi razvoju ateroskleroze.
- Nedovoljno fizičke aktivnosti, posebno ukoliko je dugo prisutna (sedentarni način života) utiče na povećanje rizika od kardiovaskularnih poremećaja.
Formiranje plaka nastaje obično na mestu gde postoje mikrotraume u intimi (unutrašnji sloj) krvnog suda. Vremenom, kako se plak uvećava, dolazi do taloženja kalcijumovih soli, što dovodi do očvrsnuća plaka i smanjenje elastičnosti krvnog suda. Ovakvi krvni sudovi su “krti” i podložni pucanju u slučaju izrazitog povećanja krvnog pritiska.
Znaci i simptomi ateroskleroze
Ateroskleroza nema znake i simptome. Ono što se objektivno može videti jesu posledice do kojih može doći razvojem ateroskleroze. Uobičajeno, potrebno je više godina, nekada I više desetina godina da dođe do pojave komplikacija ateroskleroze, ali kada se jave, neke od njih mogu direktno ugroziti život.
Komplikacije i posledice ateroskleroze
U zavisnosti od arterija u kojima se ateroskeroza razvija, razlikovaće se moguće posledice. Ukoliko su zahvaćene arterije koje ishranjuju srce (koronarne arterije) doći će do pojave simptoma ishemijske bolesti srca i angine pectoris. Ateroskeroza karotidnih arterija može dovesti do tranzitornog ishemičnog ataka (TIA) ili moždanog udara. Periferna bolest arterija obično se razvija na arterijama donjih ekstremiteta, a za posledicu može imati atrofične promene na koži potkolenica, razvoj ulkusa ili gangrene. Ateroskleroza bubrežnih arterija dovodi do hronične bolesti bubrega, koji vodi popuštanju bubrežne funkcije.
Prevencija ateroskleroze
Kako je ateroskleroza proces koji je neminovan u toku fiziološkog starenja organizma, bez jasno definisanog uzroka, teško je govoriti o sprečavanju pojave ateroskleroze. Ono o čemu možemo govoriti jeste usporavanje brzine razvoja i rasta aterosklerotskog plaka. Izbegavanjem izlaganja faktorima rizika kao što je pušenje i velike količine hrane bogate mastima moguće je smanjiti njihov doprinos razvoju ateroskleroze. Redovna fizička aktivnost, regulisanje ishrane kod insulinske rezistencije i gojaznosti, u značajnoj meri mogu da uspore taloženje masnih naslaga u zidovima krvnih sudova. Ukoliko postoji povišen krvni pritisak, neophodno je primeniti odgovarajuću antihipertenzivnu terapiju.