Hrana koja menja raspoloženje

Osobe koje su sklone depresiji najpre se upućuju psihijatru, a kada se jednom postavi dijagnoza depresije, uglavnom se pristupa medikamentoznoj terapiji koja ima za cilj da olakša simptome depresije.

Nekada, loše raspoloženje može da bude posledica nedostatka određenih nutrijenata. Zato, pri postavljanju dijagnoze depresije, vrlo je važno isključiti neke uzroke koji se mogu jednostavnije rešiti. Neki od nutrijenata koji za posledicu mogu da imaju manje ili više izražen poremećaj raspoloženja su:

• Omega 3 masne kiseline
  Omega 3 masne kiseline su veoma važne za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Glavni izvor je riba i neke biljke (seme lana, konoplje, orasi i dr.)
• Vitamin D3
  Za vitamin D3 se u poslednje vreme sve više saznaje koliko različitih važnih uloga ima u organizmu čoveka. Između ostalog, nedostatak D vitamina smatra se jednim od faktora rizika za nastanak depresije, demencije i autizma. Za vitamin D znamo da se najlakše dobija kada izlažemo kožu delovanju sunčevih zraka, ali je i neophodno, posebno u toku zimskih meseci unositi dovoljno vitamina D putem hrane ili suplemenata kako bi se podmirile potrebe organizma.
• Magnezijum
  Magnezijum ima ogroman broj različitih važnih uloga u organizmu čoveka, a većina nas ne unosi dovoljno ovog minerala putem hrane. Magnezijum pomaže opuštanje mišića i celog organizma, pa se naziva i najsnažnijim relaksantnim mineralom koji postoji.
• Vitamini B kompleksa su takođe veoma važni za očuvanje građe i funkcije nervnog tkiva. Vitamini B6 i B12 povoljno deluju na smanjenje rizika za nastanak moždanog udara, a mogu da utiču i na poboljšanje kvaliteta kože i kose.
  Folna kiselina je možda najčešće pominje u slučaju trudnoće, jer se već duže vreme obavezno savetuje trudnicama i ženama koje planiraju trudnoću da povećaju unos folne kiseline (vitamin B9), kako bi se obezbedio normalan neurološki razvoj.
• Aminokiseline, posebno esencijalne aminokiseline su veoma važne za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Ukoliko u dužem vremenskom periodu postoji nedostatak određenih aminokiselina, može doći i do poremećaja stvaranja nekih neurotransmitera neophodnih za normalnu komunikaciju nervnih ćelija.
• Gvožđe
  Anemija izazvana nedostatkom gvožđa je česta nutritivna deficijencija, posebno kod žena. Usled nedostatka gvožđa, nema ni dovoljno hemoglobina. Dalje, to onemogućava normalno snabdevanje svih tkiva kiseonikom. Mozak je jedan od organa koji jako brzo reaguje na nedostatak kiseonika, tako da su simptomi kao što su umor, malaksalost i neraspoloženje česti pratioci anemije.
• Cink
  Manje je poznato da i nedostatak cinka može da utiče na obavljanje psihičkih funkcija. Cink se nalazi u sastavu mnogih enzima koji učestvuju u radu svih organa napeg organizma. Tako, nedostatak cinka može da uzrokuje poremećaj rada nervnog sistema.
• Jod
  Jod je jedan od najvažnijih elemenata za normalno stvaranje hormona štitaste žlezde. Ukoliko postoji nedostatak joda, vremenom dolazi do smanjena nivoa hormona štitaste žlezde. Hipotireoidizam je često praćen poremećajem raspoloženja ili depresijom, u slučaju izraženijeg nedostatka tireoidnih hormona. Kako je dokazan uticaj tireoidnih hormona na moždane funkcije, preporuka je da se kod svih osoba sa depresijom uradi provera nivoa tireoidnih hormona. Na ovaj način se obezbeđuje postavljanje prave dijagnoze i određuje prava terapija.
• Selen
  Selen je još jedan element koji je veoma važan za stvaranje tireoidnih hormona, odnosno za konverziju hormona iz neaktivnog u aktivni oblik. Pored toga, selen je važan I za normalno funkcionisanje enzima glutation peroksidaze (deo fizološke odbrane protiv dejstva slobonih radikala). Preporučuje se dnevni unos oko 55mcg selena kod odraslih, a najbolji izvor je brazliski orah koji sadrži oko oko 1500mcg selena u 100g.