Magnezijum je jedan od minerala koji je našem organizmu neophodan da bi normalno funkcionisao. Utiče na preko 100 različitih fizioloških procesa, uključujući normalnu funkciju mišića i nerava, očuvanje građe kostiju i regulisanje nivoa šećera.

Magnezijum se nalazi u sastavu različitih namirnica, ali, u slučaju da za tim ima potrebe, može da se unosi i u obliku suplemenata.

Koliko magnezijuma nam je potrebno u toku dana?

Preporučen dnevni unos se kreće između 300 i 400mg u zavisnosti od uzrasta i potreba. Veće su potrebe kod trudnica i dece u periodu rasta.

Smatra se da bar polovina opšte populacije ne unosi dovoljne količine magnezijuma. Tokom vremena, hronični nedostatak magnezijuma može da bude faktor koji doprinosi pojavi nekih zdravstvenih problema kao što su dijabetes tip II, visok pritisak ili migrena.

Neke od važnih uloga magnezijuma

  • Učestvuje u izgradnji i funkciji kostiju. Takođe, magnezijum može da štiti od gubitka koštane mase, preloma kostiju i osteoporoze. Neke studije pokazuju da žene kod kojih postoji osteoporoza imaju niži nivo magnezijuma u odnosu na žene bez ovog poremećaja.
  • Pomaže u borbi protiv upalnih procesa. Zapaljenska reakcija je normalna pojava koja štiti organizam od štetnog dejstva stranih materija, virusa, bakterija i drugih mikroorganizama. Međutim, hronično prisutna upala može da bude povezana sa pojavom zdravstvenih problema kao što su srčane bolesti, artritis i dijabetes. Magnezijum može da doprinese smanjenju hronične upale.
  • Magnezijum povoljno deluje na srce. Pomaže očuvanje funkcije srca, može da doprinese prevenciji poremećaja srčanog ritma i drugih poremećaja rada srca. Magnezijum utiče na relaksaciju zida krvnih sudova, što može da doprinese regulaciji povišenog krvnog pritiska.
  • Može da doprinese smanjenju intenziteta napada migrene.
  • Doprinosi prevenciji dijabetesa tip II. Magnzijum povoljno deluje na normalnu funkciju insulina u regulaciji nivoa šećera u krvi. Prema podacima jedne studije, osobe koje su dobijale dovoljno magnezijuma su imale manji rizik za pojavu dijabetesa u odnosu na osobe koje su unosile manje magnezijuma.

Koje namirnice mogu da budu izvor magnezijuma?

  • Orašasti plodovi i semenke (suncokret, bundevino seme, kikiriki i dr.), pored ostalih nutrijenata, sadrže i magnezijum.
  • Celo zrno žitarica sadrži značajnu količinu magnezijuma, pored vlakana i drugih korisnih sastojaka.
  • Avokado je takođe preporuka za upotrebu, a pored solidne količine magnezijuma, sadrži i “dobre” masti, vlakna i folate.
  • Tamno lisnato povrće (spanać, blitva) predstavljaju dobar izvor magnezijuma, a sadrže i druge elemente: kalcijum, gvožđe, kalijum, vitamine A, C i K.
  • Soja i proizvodi od soje se koriste uglavnom kao izvor proteina kod osoba koje izbegavaju ili ne unose meso i druge izvore proteina životinskog porekla.
  • Pasulj, sočivo i druge mahunarke

Interakcije suplemenata magnezijuma sa lekovima

Pre početka upotrebe suplemenata magnezijuma, poželjno je da zatražite mišljenje lekara ili farmaceuta, zbog mogućih interakcija. Neki lekovi npr. mogu da smanje apsorpciju magnezijuma, a suplementi magnezijuma mogu da smanje delotvornost nekih antibiotika i lekova protiv osteoporoze.