Neki mitovi o zdravlju i bolesti

Uporedo sa tehnološkim razvojem, kroz vreme razvijaju se i medicinske nauke. Sve je veći broj naučnih istraživanja koja se bave izučavanjem različitih tema u vezi sa zdravljem, faktora koji mogu da unaprede zdravlje i spreče pojavu bolesti, kao i faktora koji mogu da povećaju rizik za pojavu neke bolesti.

Međutim, i pored ogromnog napretka medicine, još uvek postoji veliki broj nedoumica i nepoznanica. Takođe, pretpostavke i neka od nekada aktuelna mišljenja o zdravlju i bolesti, mogu vremenom, sa novim saznanjima, da se menjaju. Tako bi makar trebalo da bude. Ipak, često se dešava da se neke od pretpostavki ili tumačenja dugo i uporno zadržavaju, bez zvaničnih dokaza dobijenih kontrolisanim naučnim studijama.

Neki od čestih mitova:

• Uzimanje 8 čaša vode dnevno poboljšava funkcionisanje organizma. Može, ali ne mora da znači. Voda i optimalan dnevni unos vode jeste neophodan za održavanje fiziološke funkcije organizma. Međutim, koliko je vode zaista neophodno da se unese u toku svakog dana može da se značajno razlikuje u odnosu na pol, godine starosti, dnevne fizičke aktivnosti, godišnje doba i sl. Nekada, možemo da naiđemo i na podatak da “uzimanje 8 čaša vode dnevno može da doprinese gubitku kilograma”. U toku straživanja koje je pratilo 38 gojaznih tinejdžera u periodu od 6 meseci nije pokazalo smanjenje telesne mase u toku unosa vode u količini od 8 čaša dnevno.
• Jaja su štetna za kardiovaskularni sistem. Ova izjava se bazira na činjenici da žumance jajeta sadrži značajnu količinu holesterola. Povećana koncentracija holesterola u krvi zaista jeste faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Međutim, holesterol je jedan od veoma važnih gradivnih elemenata koji se nalazi u sastavu svake naše ćelije. Pored toga, važan je i za normalno stvaranje polnih hormona. Dalje, ukoliko se smanji unos holesterola, to utiče na povećanje stvaranja holesterola u samom organizmu. Zato, izjava da je jaje štetno ne može biti tačna. Čak, jaje, pored holesterola sadrži značajne količine veoma važnih nutrijenata koji mogu da imaju pozitivne efekte, pa se upotreba svakako preporučuje, naravno, u optimalnoj količini.
• Hladno vreme izaziva prehladu. Veoma često možemo da čujemo “nemoj da izlaziš napolje, hladno je, prehladićeš se!” Pogrešan zaključak je da hladno vreme dovodi do oboljevanja od prehlade. Prehlada je uzrokovana virusima koji se šire vazduhom, ali nisu vezani samo za hladno vreme. Obolevanje od prehlade je moguće u toku svih godišnjih doba. Zaista postoji povećana učestalost prehlade u toku zimskih meseci, ali to može da se objasni dužim boravkom u zatvorenom prostoru sa većim brojem ljudi, što olakšava prenošenje kapljičnih infekcija.
• Bakterije su štetne po naše zdravlje. Ukoliko ovu tvrdnju generalizujemo, nismo u pravu. Postoji ogroman broj različitih bakterija. Veoma veliki broj bakterija zapravo živi u našem telu, bez ikakvih štetnih posledica. Sa nekim vrstama bakterija smo zapravo u simbiozi, što znači da imamo koristi od njihovog prisustva. Vrlo mali deo bakterija zapravo uzrokuje pojavu bolesti, a još manji broj uzrokuje teške infekcije sa ozbiljnim posledicama.

Pored ovih, postoji veliki broj drugih zabluda koje mogu da nas zbune u pokušaju da poštujemo preporuke za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti. Zbog toga, važno je da se radi na razjašnjavanju ovakvih tvrdnji i unapređenju edukacije stanovništva, kako bismo unapredili kvalitet i tačnost dostupnih informacija o unapređenju našeg zdravlja.