Za lekove je dobro poznato da mogu da stupe međusobno u različite tipove interakcija. Međutim, čak i hrana koju jedemo, ili biljke koje koristimo u obliku začina ili suplemenata mogu nekada da stupe u interakciju sa lekovima.

Neke namirnice, napici, lekovi ili biljke mogu da umanje ili pojačaju dejstvo lekova, spreče njihovo delovanje ili pojačaju ili smanje neželjena dejstva lekova.

Koje su neke od najčešćih namirnica koje mogu da stupe u interakcije sa lekovima?

  • Grejpfrut može da utiče na metabolizam velikog broja lekova. Nekada, može da poveća koncentraciju leka u krvi, kao što je to slučaj sa statinima. S druge strane, kod uporedne primene nekih antihistaminika, može da smanji njihovu koncentraciju u krvi.
  • Mlečni proizvodi (mleko, jogurt, sir) takođe mogu da utiču na delovanje nekih lekova. Kalcijum, magnezijum i kazein iz mlečnih proizvoda mogu da uspore ili smanje apsorpciju nekih antibiotika. Zato, potrebno je pre početka primene antibiotika zatražiti savet o mogućim interakcijama sa hranom.
  • Slatki koren ili sladić se može naći u žvakama, bombonama i drugim slatkišima. Takođe, može da se upotebljava kao biljni proizvod u obliku čaja ili suplementa za smirivanje nekih digestivnih tegoba. Glicirizin je sastojak slatkog korena koji može da smanji efikasnost nekih lekova kao što su imunosupresivi (npr. ciklosporin). Slatki koren ne bi trebalo da se koristi zajedno sa digoksinom, lekom koji deluje na srce, jer ova kombinacija može da izazove poremećaj ritma srčanog rada.
  • Čokolada je mnogima omiljena poslastica. Međutim, u nekim situacijama, čak i čokolada može da stupi u interakciju sa nekim lekovima. Čokolada sadrži materiju tiramin. Uzimanje čokolade zajedno sa nekim lekovima kao što su MAO inhibitori može da dovede do povećanja krvnog pritiska. Dalje, crna čokolada može sadrži izvesnu količinu kofeina koji može da utiče na delovanje lekova koji se koriste u tretmanu ADHD (poremećaj pažnje).
  • Suplementi gvožđa mogu da stupe u interakciju sa nekim lekovima. Lekovi koji deluju na snižavanje holesterola mogu da remete apsorpciju gvožđa. S druge strane, gvožđe može da smanji apsorpciju nekih antibiotika (hinolona, tetraciklina), kao i ACE inhibitora. Gvožđe takođe može da smanji nivo levotiroksina u krvi (lek koji se koristi za nadoknadu hormona štitaste žlezde), kao i lekova za lečenje Parkinsonove bolesti. Kontraceptivne pilule mogu da povećaju nivo gvožđa u krvi.
  • Alkohol može da stupi u interakciju sa značajnim brojem lekova. Interakcije sa alkoholom mogu da uključuju mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, glavobolju ili promene krvnog pritiska. Uzimanje narkotika zajedno sa alkoholom može da poveća rizik od nastanka kome i potencijelanog smrtnog ishoda. Alkohol u kombinaciji sa acetaminofenom ili drugim analgeticima može da poveća rizik od oštećenja jetre. Kod osoba koje piju alkohol u toku upotrebe brufena, diklofena i drugih NSAIL (nesteroidni inflamatorni lekovi) imaju veći rizik za pojavu gastrointestinalnog krvarenja.
  • Čak i kafa može da utiče na metabolizam nekih lekova, pa je potrebno obratiti pažnju. Kafa može da utiče na apsorpciju gvožđa, ili na metabolizam nekih lekova kao što su lekovi u tretmanu astme, antidepresivi, antibiotici, antiaritmici, antipsihotici ili lekovi u tretmanu nekih kožnih poremećaja.
  • Antihistaminici takođe mogu da stupe u interakcije sa drugim lekovima. Neki antihistaminici izazivaju pospanost, pa ukoliko se uporedno uzimaju sedativi, ovo delovanje može biti pojačano.
  • Lekovi protiv epilepsije imaju potencijal da povećaju ili smanje nivo nekih drugih lekova u krvi, kao što su antidepresivi, antipsihotici, antibiotici, antivirotici, antimikotici, antiparazitni lekovi, kontraceptivne pilule, antikoagulantni lekovi i imunosupresivi. Ove interakcije su nekada blage, ali nekada mogu da budu i ozbiljne, tako da se uvek mora voditi računa prilikom propisivanja terapije.
  • Vitamin K je jedan od važnih elemenata u fiziološkom procesu zgrušavanja krvi. Može da se nađe u različitim biljnim namirnicama, pa se kod osoba koje piju antikoagulantne lekove koji deluju preko inhibicije vitamina K uvek vodi računa o dnevnom unosu vitamina K.
  • Ženšen je biljka koja može da stupi u interakciju sa antikoagulantim lekovima, NSAIL, MAO infibitorima i dr. Takođe, može da utiče na smanjenje nivoa šećera, zbog čega je potrebna obazrivost pri upotrebi antidijabetika.
  • Kantarion je jedna od biljaka koja takođe može da poveća brzinu eliminacije nekih lekova (statini, sidenafil, digoksin).
  • Ginko biloba je biljka koja se uglavnom koristi zbog povoljnog dejstva na cirkulaciju i poboljšanje memorije. Visoke doze mogu da smanje efikasnost nekih antikonvulziva, ili da poveća efekte antidepresiva, antikoagulantnih i lekova protiv povišenog krvnog pritiska.

Zbog svega navedenog, prilikom propisivanja i uzimanja propisane terapije važno je skrenuti pažnju na moguće interakcije, makar one najčešće. I sami pacijenti, ukoliko žele da pored standardne terapije upotrebljavaju neki od suplemenata, trebalo bi da se obrate stručnoj osobi koja će im pomoći da izaberu neki od proizvoda za koji ne postoji mogućnost interakcije, ili je ta mogućnost minimalna.