Verovatno je svima već poznat naziv “trans masti” koji se najčešće pominje u negativnom kontekstu, posebno u poslednje vreme. Nažalost, upotreba namirnica koja sadrži trans masti makar u nekom procentu je veoma raširena, tako da je nekada praktično nemoguće izbeći upotrebu ove hrane.

Dugotrajna upotreba trans masti u ishrani povezana je sa pojavom metaboličkih poremećaja u organizmu. Nekoliko kliničkih studija pokazale su da unos trans masti povećava nivo “lošeg” holesterola (LDL) a smanjuje nivo “dobrog” holesterola (HDL). Ovakve promene u nivou cirkulišućih masti ukazuju na aterogeni uticaj trans masti. To znači da upotreba trans masti može da ubrza razvoj ateroskleroze. Dalje, istraživanjem kod prevremeno rođenih beba i zdrave dece do 15 godina uočena je negativna korelacija između nivoa trans masti i sinteze nekih masnih kiselina u organizmu. Pored toga, kod prevremeno rođene dece zapažen je negativan odnos između nivoa trans masti i porođajne težine, što može da ukazuje na negativan uticaj trans masti na intrauterini rast bebe.

Na osnovu očiglednih rezultata istraživanja, zaključak je da bi trebalo ograničiti dnevni unos trans masti. Najveći izvor trans masti u ishrani su delimično hidrogenizovane biljne masti (margarin). Poželjno je izbegavati, potpuno ili bar delimično unos namirnica sa trans mastima. U tome može da pomogne pravilno deklarisanje proizvoda, sa obaveznim označavanjem prisustva i vrste masti u sastavu proizvoda.