Veliki broj lekova utiče na funkciju štitne žlezde I rezultate tireoidnih testova. Ipak, za nekoliko njih je potvrđeno da provociraju nastanak autoimunog ili destruktivnog inflamatornog tireoiditisa.

Amiodaron

Amiodaron utiče na rad štitne žlezde I periferni metabolizam tireoidnih hormona. Hipotireoza uzrokovana amiodaronom javlja se u 20% slučajeva, prevashodno u krajevima koji imaju adekvatnu suplementaciju ovog esencijalnog elementa. Nastaje zbog viška joda koji je sastavni deo ovog leka. Osobe sa već postojećim autoimunim oboljenjem štitne žlezde, u većem su riziku da razviju hipotireoidizam tokom terapije amiodaronom. Terapija levotiroksinom je indikovana u ovom slučaju, uz ovaj lek može se nastaviti primena amiodarona. Terapija levotiroksinom treba da stabilizuje nivo TSH, koji je u ovom slučaju povišen, jer amiodaron smanjuje aktivnost enzima dejodinaze u perifernom tkivu, sa njim i produkciju T3 hormona.

Tireotoksikoza uzrokovana amiodaronom se dešava u 23% slučajeva kod pacijenata na terapiji amiodaronom, češća je u krajevima gde ne postoji adekvatna suplementacija jodom. Tip 1 tireotoksikoze uzrokovane amiodaronom karakteriše povećanu produkciju I oslobađanje tireoidnih hormona. Provocirana je jodom I češće nastaje kod osoba koje imaju subklinički poremećaj rada štitne žlezde, posebno kod osoba sa nodularnom strumom. Tip 2 tireotoksikoze uzrokovane amiodaronom je destruktivni tireoiditis, u kom dolazi do oslobađanja već formiranih hormona iz oštećene štitne žlezde. Ova dva oblika je teško razlikovati. Zbog ovih neželjenih efekata amiodarona, pre početka njegove primene, potrebno je odraditi detaljan pregled štitne žlezde, hormonski status, ultrazvični pregled, koncentraciju anti TPO I tireoglobulinskih antitela I nastaviti sa šestomesečnim kontrolama sve vreme primene ovog leka.

Litijum

Kod pacijenata koji su na produženoj terapiji litijumom, zabeležen je povećan titar tireoidnih antitela kod oko 33% pacijenata. Pretpostavlja se da litijum ima direktan toksični efekat na tkivo štitne žlezde.

Interferon α I interleukin 2

Povećan titar antiTPO antitela kod pacijenata sa ovom terapijom, ukazuje na raniju subkliničku hiper ili hipotireozu. Studije su pokazale da interferon alfa izaziva destruktivni inflamatorni tireoiditis.

Kada se razvije hipertireoidizam kod osoba koje su na terapiji interferonom alfa, treba ih lečiti antitireoidnim lekovima. Po potrebi se uvodi beta blokatori, nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili kortikosteroidi, dok se hipotireoidizam tretira levotiroksinom. Iako se tireoidna funkcija normalizuje nakon obustavljanja terapije, ove osobe su u povećanom riziku za kasniji nastanak autoimunog oboljenja štitne žlezde. Kao I kod amiodarona, neophodan je detaljan pregled funkcije štitne žlezde pre uvođenja terapije interferon alfa I interleukinom-2 I redovna šestomesečna kontrola dok se koristi ova terapija.