Hrana proizvedena uz pomoć genetski modifikovanih mikroorganizma je poznata pod nazivom GMO . Uz pomoć tehnika genetičkog inženjerstva menja se genetički materijal biljaka i na taj način se dobijaju genetski modifikovane vrste. Ovim tehnikama, nespecifične i trajne promene se stvaraju direktnim ubrizgavanjem genetičkog materijala u ćelije ili izlaganjem organizma zračenju ili hemikalijama.
Na ovaj način proizvođači mogu proizvesti veće količine hrane sa manjom upotrebom pesticida. Za nas je mnogo bitnije da shvatimo kakav uticaj ima genetski modifikovana hrana po naše zdravlje. Tačan odgovor na ovo pitanje nije poznat do danas. Neke studije na životinjama su pokazale da upotreba ovakve hrane vodi do poremećaja metabolizma, otkazivanja jetre i bubrega, zapaljenja, neplodnosti, tumora… U jednom ovakvom eksperimentu grupa hrčaka je hranjena genetski modifikovanom sojom i izgubila mogućnost razmnožavanja već nakon treće generacije.
Oni koji pate od alergija su zabrinuti, jer se proteini alergeni mogu pojaviti na naočekivanim mestima u procesu prenosa gena. Ovo može izazvati alergiju i na ono na šta alergija ranije nije postojala. Iako stručnjaci potvrđuju da se ceo proces strogo kontroliše da se ovakve greške ne bi dogodile, uvek je rizično ubacivati nove gene u seme, jer se u nauci neke posledice ne mogu predvideti.
Mnoge supstance u genetski modifikovanoj hrani su toksične za ljude. Toksini se takođe proizvode u biljkama koje nisu genetski modifikovane, ali u jako malim dozama. Ovakvi toksini se stvaraju u modifikovanim biljkama u mnogo većim koncentacujama , kada se strani gen ubrizga u seme. Tako se na primer u seme kukuruza  se ubrizgava gen određene bakterije koja luči supstancu koja je pesticid. Ovakav kukuruz nije potrebno prskati, jer on sadrži već u sebi pesticid , koji se nikakvim pranjem ne može odstraniti. Jedući ovakav kukuruz, u sebe unosimo i ovaj otrov,
Pored loših strana, proizvodnja GMO hrane ima neke prednosti. Proizvodnja ovakve hrane je jeftinija, jer ove biljke zanhtevaju manje brige, nege, pesticida, obrađivanja. One bukvalno same sebe štite od štetočina. Potrošači ovo mogu da osete kao njihovu nižu cenu. Još jedna prednost je da se tehnikama biotehnologije može dobiti hrana koja je bogatija hranljivim materijama, vitaminima i mineralima, nego obična. Tako je prozvedena vrsta pirinča, poznata kao Zlatni pirinač koji je znatno bogatiji vitaminom A i gvožđem. Ovaj pirinač ima veliku ulogu u prevenciji slepila i anemije, naročito u zemljama gde se masovno koristi.
Kako nema dovoljno studija koje bi ustanovile tačne prednosti i mane GMO hrane i kako postoji mnogo nesuglasica između proizvođača, potrošača, biotehnoločkih kompanija, nevladinih organizacija, naučnika, pitanje bezbednosti ove hrane se može rešiti tek nakon što se uradi još studija i skupi dovoljno dokaza.