Kako držati giht pod kontrolom

Giht (urički artritis) je oboljenje nastalo usled povišenja vrednosti mokraćne kiseline i njenog deponovanja u tkivima, zbog čega dolazi do razvoja inflamacije i pojave bola u zglobovima. Bolest nastaje kao posledica nemogućnosti adekvatnog metabolisanja mokraćne kiseline, što dalje rezultuje porastom njene vrednosti i taloženjem kristala u zglobnim tkivima. Soli mokraćne kiseline nastaju kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri načina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u ćelijama I biološkom sintezom.

Kristali mokraćne (uričke kiseline) se talože oko zgloba u sluznim kesama (burzama) kao i u zglobnoj ovojnici i na taj način pokreću inflamaciju. Vremenom, nastaju prave nakupine kristala u raznim tkivima (zovu se tofi) npr. na ivici ušne školjke, u predelu lakta, uz kičmeni stub. Oko 20 % pacijenata sa gihtom ima kamenčiće u bubrezima kao posledicu ovog oboljena. Nefropatija sa godinama prelazi u bubrežnu insuficijenciju, koja je uzrok smrti kod oko 25% bolesnika sa gihtom.

Giht je jedna od bolesti u čijem lečenju je ishrana veoma bitan faktor, jer se u osnovi oboljenja nalazi poremećaj metabolizma. U terapiji gihta veoma je važna pravilna ishrana, kako bi se poboljšala cirkulacija i eleminisao višak tečnosti i štetnih materija iz organizma. Ovo su osnovni principi u tretmanu gihta:

• Smanjenje telesne težine

Najvažnije je postepeno smanjivanje prekomerne telesne težine. Na taj način se smanjuje koncentracija mokraćne kiseline u krvi I stres – opterećanje zglobova. Treba izbegavati nagli gubitak kilograma I gladovanje jer imaju suprotan učinak.

• Alkohol

Unos alkohola treba smanjiti, naročito piva.

• Tečnost

Dovoljan unos tečnosti oko 2-3 litra dnevno, naročito vode, pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline.

• Način ishrane

Dijetalan način ishrane je obavezan kod svih osoba sa gihtom. Namirnice bogate purinima treba izbegavati jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi. Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe I morski plodovi su veoma bogati purinima. Nešto manje purina ima u pečurkama I u nekim vrstama povrća : špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, zrno soje. Vegeterijanska ishrana bogata purinima ređe dovodi do gihta u odnosu na meso I morske plodove.

Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mleka, sira I jaja koji su siromašni purinima. Konzumiranje obranog mleka I jogurta sa malim procentom masti smanjuju rizik od nastanka gihta. Bezbedno se mogu koristiti sve vrste voća I agrumi.

Dnevna količina purina treba da bude manja od 200 mg

Hrana sa najvećom količinom purina 150-1000 mg/100 gr – sardine, skuša, dagnje, riblja ikra, iznutrice I mesne prerađevine, guščetina,ekstrakt kvasca, mozak, bubrezi, srce, džigerica.

Hrana sa umerenom količinom purina 50-150 mg/100gr – kraba, škampi, meso divljači (zečetina, srnetina, fazan), mahunasto povrće (pasulj, grašak, sočivo), crvena mesa (govedina, jagnjetina, svinjetina, teletina), karfiol, špargla, pastrmka, pečurke, piletina, pačetina, integralne žitarice, supa od mesa, girice.

Hrana sa najmanjom količinom purina do 50 mg/100gr – mleko, sir, jaja, koštunjavo voće (orasi, badem), supa od povrća, hleb I žitarice osim integralnih, čokolada, buter I margarin, testenina, kolači I peciva, agrumi.