Hrana koju jedemo odavno je prestala da bude samo izvor energije i nutijenata za očuvanje života. U modernom, razvijenom društvu, hrana je uvek dostupna, tako da retko ko uopše mora posebno da bude zabrinut mogućnostima nabavke ili očuvanja životnih namirnica.

Međutim, sa sve većom proizvodnjom hrane, nekako smo došli do toga da veliki broj namirnica ne sadrži odgovarajuće količine nutrijenta važnih za organizam čoveka. Pored toga, razvoj prehrambene industrije doveo je do razvoja proizvodnje različitih prerađevina (mesne prerađevine, rafinisani šećeri i dr.) Ovi proizvodi uglavnom imaju veći sadržaj kalorija, ali manji nutritivni značaj.

Šta bi to sve trebalo da izbegavamo?

  1. Margarin
    Margarin definitivno zaslužuje počasno prvo mesto na listi svih namirnica koje ne bi trebalo da koristimo. Glavni razlog je to što margarin sadrži trans masti, čiji unos bi trebalo maksimalno ograničiti. Trans masti se slabije vare i mogu da doprinesu metaboličkim poremećajima.

  2. Mesne prerađevine
    Za razliku od čistog mesa različitih životinja, koje sa nitritivne strane posmatrano, imaju značajne količine hranljivih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu, kada su u pitanju mesne prerađevine, to uglavnom nije slučaj. Mesne prerađevine uglavnom sadrže manji procenat mesa, a veću količinu aditiva, konzervanasa i drugih nutritivno beskorisnih sastojaka. Pored toga što nemaju nutritivni značaj, aditivi koje sadrže mogu da budu uzrok reakcija preosetljivosti, a postoje i podaci koji ukazuju na povezanost nekih konzervanasa (nitriti i nitrati) sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma debelog creva).

  3. Namirnice pržene u dubokoj masti
    Pohovanje ili prženje daje poseban privlačan ukus namirnicama. Međutim, kako se ovaj oblik termičke obrade dešava na visokim temperaturama, prženjem ili pohovanjem namirnica uglavnom smanjujemo njihovu nutritivnu vrednost, a povećava se sadržaj nekih štetnih materija koje nastaju u toku zagrevanja masti na višim temperaturama.

  4. Konditorski proizvodi
    Čokoladice, bombone, kolačiće i sve ostale konditorske proizvode u suštini bi trebalo izbegavati. Većina industrijski proizvedenih slatkiša sadrži rafinisane šećere, aditive, boje, hidrogenizovane masti i druge sastojke koji nam nutritivno nisu od značaja. Ukoliko želite da se zasladite, birajte npr. crnu čokoladu (sa što većim procentom kakao mase), voće ili domaće pravljene kolače.

  5. Brza hrana
    Brza hrana uglavnom se pravi i služi u velikim porcijama. Meso koje se koristi za pripremu burgera uglavnom je diskutabilnog kvaliteta, dodaci poput pojačivača ukusa, namazi, prerađeni sirevi i drugi obično sadrže sve sem nutrijenata, a kad tome dodamo i pomfrit kao najčešći prilog, dobijamo energetsku bombu bez ikakvog nutritivnog značaja. Posebno loše je to što se ovakvi obroci reklamiraju i preporučuju kao popularni obroci za decu.

  6. Pirinčane galete
    Kada su se pojavile, pirinčane galete su postale pravi hit. Međutim, upotreba pirinčanih galeta kao zdrava zamena za hleb nema opravdanja. Ovako obrađen pirinač ima veoma visok glikemijski indeks, tako da se dijabetičarima posebno ne preporučuje upotreba.

  7. Sokovi i gazirani napici
    Voćni sokovi nisu u potpunosti za izbegavanje, ali, kad god imamo izbor, bolje je pojesti ceo plod voća. Ceđenjem, najveći procenat vlakana se ukloni, tako da sok koji popijemo sadrži mnogo manje nutrijenata. Ukoliko već želite da popijete neki sok, bolje je svakako izabrati sveže ceđeni sok od voća i/ili povrća, u odnosu na popularne gazirane ili negazirane veštačke sokove. Ovi sokovi sadrže velike količine šećera I drugih zaslađivača, boje, arome, i druge nutritivno beskorisne materije.