probioticiBakterija koja je jedan od glavnih izazivača gastritisa, čira, ali i malignih želudačnih oboljenja, najčešće se krije u neopranom voću i povrću i nedovoljno termički obrađenoj hrani. Ukoliko u predelu želuca osećate uporan bol, nadutost i gorušicu, moguće je da ste zaradili infekciju helikobakterijom. Ova bakterija se najbolje razvija u kiseloj sredini, pa je želudac koji ima nisku pH vrednost, idealno mesto za rast i razvoj ove bakterije.
I jutarnji kašalj ukazuje na infekciju.
Simptomi se uglavnom manifestuju u vidu dispeptičnih smetnji gorušice pojačane kiseline, osećaja gorčine u ustima, bola u epigastrijumu (predeo stomaka iznad pupka). Karakterističan je i jutarnji kašalj kao i neprijatno nadimanje creva, odnosno stomaka. Smanjenje apetita i gađenje na hranu, naročito na meso kao i gubitak u težini jesu alarmantni simptomi. Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, obratite se lekaru, jer ukoliko se infekcija na vreme otkrije i leči helikobakterija neće ostaviti nikakve posledice po organizam. U tom slučaju visoka je i stopa izlečivosti ranog stadijuma karcinoma želuca i MALT limfoma želuca, tumora koji se javlja izvan limfnih čvorova.
Moguće je da osoba sa helikobakterijom nema nikakve simptome, Većina ljudi još u detinjstvu dođe u dodir sa helikobakterijom. Tada se stvaraju antitela, ali od imuniteta zavisi da li će se kasnije razviti infekcija i hoće li osoba imati tegobe.
Smanjenje broja trombocita.
Poslednjih godina su sprovedena brojna istraživanja o ulozi helikobakterije u nastanku drugih oboljenja, pa se ovaj mikroorganizam danas povezuje sa nekim hematološkim poremećajima kao što su trombocitopenija-smanjen broj trombocita, kao i sa određenim alergijama i bolestima vezivnog tkiva, čirom na dvanaestopalačnom crevu, limfomima, čak i sa karcinomom dojke. Bitno je i napomenuti da nije svaki ulkus , naročito onaj na dvanaestopalačnom crevu, nužno povezan sa infekcijom helikobakterijom.
Kako dolazi do infekcije?
Više od polovine svetske populacije zaraženo je helikobakterijom, to je jedna od najčešćih infekcija na svetu. Najčešći izvor ove bakterije je kontaminirana hrana, naročito neoprano voće i povrće, kao i podgrejana jela, naročito ona od mlvenog mesa, nedovoljno termički obrađena hrana koja je odstojala na sobnoj temperaturi, loša higijena pribora za jelo. Neophodno je voditi računa gde se i šta se jede, kao i da li su namirnice koje konzumiramo oprane, odnosno termički obrađene. Helikobakterija se može preneti poljupcem, seksualnim putem, ređe preko stolice, ali sve to zavisi od imuniteta osobe.
Oprezno sa antibioticima!
Terapija za infekciju helikobakterijom se uvek sastoji od jakog protivsekretornog leka (blokator protonske pumpe) i dva antibiotika, ali procenat izlečenja ovom metodom poslednjih godina opada zbog sve veće rezistentnosti pacijenata na antibiotike, pa su doktori prinuđeni da stalno uvode nove vrste lekova.
Naima, zbog trenda da se olako propisuje antibiotska eradikaciona terapija (protiv ulkusa), bez dovoljno jasnih dokaza da se radi o infekciji helikobakterijom, sve je manje uspeha u lečenju. Doktori se sve češće sreću sa rezistentnim formama helikobakterije, koje su otporne na antibiotike i mogu praviti velike poteškoće u lečenju, jer zahtevaju zasejavanje uzroka sluznice na podlogu i izradu antibiograma, što pacijentima komplikuje proceduru lečenja.