Upotreba visoko fruktoznog sirupa dobijenog iz kukuruza veoma je zastupljena u prehrambenoj industriji (pre svega industriji konditorskih proizvoda).

Prema dosadašnjim istraživanjima, nema značajnih dokaza koji bi ukazali da je visoko fruktozni sirup u značajnoj meri lošiji u odnosu na beli šećer. Utvrđivanje prednosti upotrebe i traženje razlike između ove dve vrste šećera jednako je traženju manjeg zla od dva podjednako loša proizvoda.

Visoko fruktozni sirup je tečna mešavina glukoze i fruktoze, sa neznatno većim udelom fruktoze u odnosu na glukozu (oko 55% fruktoze i oko 45% glukoze). Beli šećer (sukroza, saharoza) sadrži takođe glukozu i fruktozu, samo što je u ovom disaharidu odnos glukoze i fruktoze uvek 1:1.

Najvažnija razlika između glukozno-fruktoznog sirupa i belog šećera je u tome što su u belom šećeru glukoza i fruktoza povezane hemijskom vezom, dok glukozno-fruktozni sirup predstavlja smešu ova dva šećera u nevezanom obliku. Kada unosimo saharozu putem hrane, da bi se glukoza i fruktoza apsorbovale, neophodno je razdvojiti njihovu vezu. Za ovaj proces se troši određena količina energije. Za apsorpciju glukoze i fruktoze iz sirupa nije potrebna energija, jer su ova dva šećera već odvojena.

Imajući to u vidu, može se reći da je saharoza na neki način bolji izbor za upotrebu u pripremi poslastica (manje od dva zla).

Apsorpcija i iskorišćavanje fruktoze ne zahteva prisustvo insulina. Zbog toga se ovaj šećer posebno preporučuje osobama obolelim od dijabetesa, kod kojih nedostaje insulin. Svakako, upotreba fruktoze ima smisla i može poboljšati osećaj komfora dijabetičarima, koji na ovaj način ne moraju izbaciti sve vrste šećera iz upotrebe i biti osuđeni na upotrebu “bezukusne, bljutave” hrane. Međutim, veoma je važno naglasiti da je neophodna umerenost u upotrebi i u slučaju fruktoze. Dva osnovna razloga za umerenost u doziranju fruktoze:

  1. Fruktoza “direktno” ulazi u jetru i stimuliše stvaranje triglicerida- rizik od povišenog nivoa masnoće u krvi i oštećenja jetre.

  2. Fruktoza se smatra jednim od faktora koji mogu povećati propustljivost crevnog epitela. Poznato je da usled povećane propustljivosti epitela, proteinski molekuli iz hrane lakše dospevaju u krvotok, a kao snažni alergeni smatraju se odgovornim za sve veću učestalost alergijskih reakcija i autoimunih poremećaja.

Glukozno-fruktozni sirup je samo jedan od dodataka koji se u prehrambenoj industriji dodaje u cilju poboljšanja ukusa ili očuvanja proizvoda. Razni drugi dodaci u hrani (hidrogenizovane masti, konzervansi i sl.) sa svoje strane mogu dugoročno doprineti ukupnom štetnom dejstvu hrane koju prvenstveno koristimo da bi preživeli (a ne živimo da bi jeli).

Na kraju, ako smo već u situaciji da biramo između konditorskog proizvoda bogatog glukozno-fruktoznim sirupom i domaćeg kolača sa belim šećerom, naš glas ide domaćem kolaču (pod uslovom da se zaista radi o domaćem kolaču, s’ obzirom na to da se i za pripremu “domaćih” kolača često koriste drugi industrijski prerađeni sastojci koji nemaju realnu nutritivnu vrednost).