zena posao_1376661609_670x0Nagomilan stres nije samo emotivno iscrpljujući, već može uzrokovati ozbiljne organske poremećaje.
MIGRENA
Kod 75 % osoba koje pate od migrene-stres je osnovni uzrok bolova. Eksperti smatraju da hormoni koji se oslobađaju kada je osoba pod tenzijom šire krvne sudove, a posledično uzrokuju i “pulsirajuću” glavobolju.
Šta treba da uradite. Vodite evidenciju o simptomima, a naročito o tome kada se javlja migrena, kao i dešavanjima koja joj prethode. Ova evidencija će vam pomoći da utvrdite da li je stres okidač za glavobolju, kao i koji je pravi uzrok vaše anksioznosti.
GUBITAK KOSE
Organizam pretvara adrenalin (hormon stresa) u holesterol, koji potom može da se pretvori u testosteron. Viši nivo ovog muškog hormona izaziva istanjivanje i gubitak kose.
Šta treba da uradite: Gubitak kose zbog stresa obično je privremena pojava. Možete poboljšati zdravlje kože glave i kose tako što ćete u ishranu uvrstiti više posnih proteina, pre svega iz posnog mesa i ribe.
SRČANI UDAR
Skorašnja studija holandskih naučnika ukazuje na mogućnost da visoki nivoi hormona stresa (kortizola) za pet puta povećavaju rizik od srčanog udara. Povišene koncentracije kortizola iritiraju unutrašnji omotač arterija, dok stres podiže nivo krvnog pritiska, što je još jedan faktor rizika.
Šta treba da uradite: Izbegavajte dug rad u kancelariji, konzumiranje velikih količina alkohola, cigareta, masne i slatke hrane, jer to sve još dodatno povećava rizik od srčanih oboljenja.
SINDROM NERVOZNOG KOLONA
Eksperti definišu pojavu ovog sindroma kao direktnu reakciju na stres, jer iskustvo pokazuje da se poremećaj mnogo češće sreće kod ljudi koji pate od anksioznosti. Razlog tome je to što se u stanju stresa u mozgu oslobađaju hemijske materije koje deluju nadražajno na nervne završetke u debelom crevu i uzrokuju grčeve.
Šta treba da uradite: Uzimanje probiotika može ublažiti simptome. Hipnoterapija sa ciljanim dejstvom na digestivni sistem pokazala se kao vrlo efikasna metoda lečenja.
BOL U LEĐIMA
Naučne studije su pokazale da je rizik od pojave bola u leđima tri puta veći kod osoba koje su pod stresom. Hormoni stresa uzrokuju napetost mišića, naročito u vratu i gornjem delu leđa, što umanjuje krvotok i prouzrokuje spazam, bol i mišićnu slabost.
Šta treba da uradite: Redovno radite vežbe umerenog intenziteta, kao što su joga i šetnja, jer one dokazano ublažavaju tenziju i grčeve u mišićima.
MASNO TKIVO NA STOMAKU
Američki naučnici su ustanovili da psihološki pritisak u svakodnevnom životu uslovljava taloženje veće količine masnog tkiva na stomaku i u središnjem delu tela. Za to postoji evolutivno objašnjenje. Naš organizam tumači stres kao napad, a akumuliranje energije (masnog tkiva u blizini jetre, odakle može brzo da se pretvori u šećer) jeste prirodni način odbrane.
PAD LIBIDA
Stres umanjuje seksualnu želju. To je delimično zbog toga što dekoncentracija, nastala usled stresa, onemogućava stvaranje potrebnog raspoloženja za intimnost. Visok nivo kortizola takođe smanjuje dejstvo polnih hormona koji utiču na libido.