Holesterol: mitovi i činjenice
29/11/2016
Povišen nivo holesterola u krvi jedan je od veoma učestalih zdravstvenih problema. U najvećem broju slučajeva, do povišenja nivoa holesterola dolazi usled dugotrajnog uzajamnog dejstva nepravilne, nezdrave ishrane i fizičke neaktivnosti, kao i kada su u pitanju druge hronične nezarazne bolesti (povišen krvni pritisak, insulinska rezistencija i dijabetes tip 2).
Kao najznačajniji faktor, vrlo često pominje se upotreba namirnica bogatih holesterolom. Ovde navodimo neke od najčešćih mitova u vezi sa holesterolom:
- Jaja su loša, ne treba ih koristiti.
Tačno je da jaja (žumanac) sadrže visok procenat holesterola, oko 200mg po komadu. Međutim, pre svega treba naglasiti da se ne apsorbuje celokupna količina holesterola unetog hranom, a drugo, ukoliko unosimo više holesterola hranom, manje holesterola će se stvarati u samom organizmu. 1-2 jaja, nekoliko puta nedeljno nije opasno. Naprotiv, jaja su odličan izvor različitih hranljivih sastojaka, uključujući vitamin B12, nezasićenih masnih kiselina i proteina. - Deca ne mogu imati povišen holesterol
Istraživanja pokazuju da proces ateroskleroze počinje veoma rano, u dečjem uzrastu. Kod dece koja su gojazna, imaju porodičnu pojavu hipertenzije i srčanih bolesti trebalo bi redovno kontrolisati nivo holesterola. - Samo hrana na kojoj piše “0% holesterola” je dobra
Holesterol u namirnicama je samo jedan od faktora koji utiču na povišenje nivoa holesterola u krvi. Visok sadržaj zasićenih masti, a posebno visok sadržaj trans-masti (dobijaju se u procesu proizvodnje margarina) u ishrani. Od svega navedenog, jedino što bi nesumnjivo trebalo izbegavati jeste margarin, kao i namirnice koje sadrže margarin i druge rafinisane masti. - Holesterol je uvek loš
Poslednjih decenija naglašavala se štetnost hrane bogate holesterolom, tako da još uvek postoji veliki broj osoba koje su uverene da je holesterol loš. Istina je mnogo kompleksnija. Iako povišen nivo holesterola zaista može biti značajan zdravstveni problem, sam holesterol predstavlja materiju neophodnu za obavljanje različitih fizioloških funkcija organizma, ulazi u sastav nervnog tkiva i polnih hormona, a sastavni je deo i ćelijske membrane svih ćelija u organizmu čoveka.
