Da bismo utvrdili postojanje nesanice, prvo moramo da znamo kakav je inače ritam sna i aktivnosti osobe. Ukoliko postoji nedovoljan broj sati sna kao posledica noćnih izlazaka ili dugotrajnog noćnog rada, ne možemo da kažemo da se radi o nesanici. Nesanica predstavlja stanje u kome je otežano uspavljivanje i pored normalnog dnevnog ritma aktivnosti, ili nemogućnost održavanja dovoljno dugog perioda sna.

Koji su mogući uzroci nesanice?

Stresne okolnosti manjeg intenziteta koje duže traju, ili kratkotrajni stres velikog intenziteta mogu da imaju za posledicu narušavanje normalnog perioda sna. Nesanica koja je posledica akutnog stresa obično ima za posledicu kratkotrajnu nesanicu, nekoliko dana, retko duže. Hroničan stres koji dugo traje može da dovede do poremećaja sna u smislu smanjenja dužine i kvaliteta sna.

Neregulisan ritam sna, usled promene vremenske zone (npr let avionom) takođe može da dovede do poremećaja sna u određenom periodu.

Psihološki poremećaji su često praćeni nesanicom (depresija, anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaji, itd.)

Problemi sa disajnim putevima. Sleep apnea dovodi do kratkotrajnog prekida dovoda kiseonika do mozga i izaziva često buđenje u toku noći. Osoba sa sleep apneom se često ni ne seća da se budila u toku noći, ali ima osećaj umora u toku dana.

Demencija kod starijih osoba može da bude uzrok neredovnih ciklusa aktivnosti I odmora. Često se dešava da ove osobe u toku noći budu uznemirene.

Hronični bolovi, koji postoje kod nekih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, ishijas, maligne bolesti i dr. ukoliko su prisutni i u toku noći, mogu da remete uspavljivanje i skrate period sna usled stalnog buđenja u toku noći.

Kožne bolesti, kao što su psorijaza ili ekcem takođe mogu da budu uzrok nesanice. Ovi poremećaji su praćeni intenzivnim svrabom, koji u toku noći može da remeti san.

Menopauza, odnosno period perimenopauze praćen je različitim prolaznim problemima. Često se opisuju promene raspoloženja, varijacije krvnog pritiska, valunzi, a moguć je i poremećaj sna praćen noćnim preznojavanjem.

Neki od lekova (za lečenje bolesti srca, povišenog krvnog pritiska, alergija, tireoidnih poremećaja, depresije) mogu kao neželjeno prateće dejstvo da dovedu do nesanice.

Primarna insomnija je retka, ali je moguća. U ovom slučaju ne postoji neki konkretan problem koji se može dovesti u vezu sa nesanicom, a opet, nesanica je prisutna.

Nesanica, posebno ukoliko dugo traje postepeno iscrpljuje organizam, dovodi do stalnog osećaja umora i bezvoljnosti i može da oteža normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Šta pomaže kod nesanice?

Ukoliko je nesanica uzrokovana nekim konkretnim faktorom koji se može identifikovati, eliminacija tog faktora uglavnom dovodi do rešavanja problema nesanice. Postoje i neke preporuke koje mogu da pomognu u rešavanju problema sa nesanicom:

  • U prostoriji za spavanje trebalo bi da se obezbedi mir, tišina, prilagođeno osvetljenje, kako bi se olakšalo uspavljivanje

  • Izbegavajte kafu i druge energetske napitke, posebno uveče

  • Topla, relaksirajuća kupka i vežbe za opuštanje pred spavanje mogu da budu od pomoći

  • Izbegavajte jaku hranu i obilne obroke u večernjim satima

  • Ukoliko vežbate, probajte da to radite u jutarnjim satima, ili popodne. Večernji trening može da “razbudi” organizam, pa je teže da se osoba uspava.

  • Biljni preparati za opuštanje mogu da budu od pomoći, posebno kod blažih oblika nesanice. Svakako, ukoliko je nesanica uzrokovana nekim zdravstvenim poremećajem, pre upotrebe bilo kog preparata bi trebalo zatražiti mišljenje lekara.