Jetra je organ od vitalne važnosti za ljudski organizam jer ima centralnu ulogu u metabolizmu, varenju, detoksikaciji i eliminaciji supstanci iz tela. 
Testovi koji se koriste za ispitivanje funkcije jetre mogu se podeliti na one koji ukazuju na njenu ekskretornu, sintetsku ili metaboličku funkciju kao i merenja aktivnosti enzima od kojih se u dijagnostici bolesti jetre najčešće koriste aspartat aminotransferaza (AST), alanin aminotransferaza (ALT), alkalna fosfataza (ALP) kao i glutamil transferaza (GGT). AST i ALT se uobičajno označavaju kao transaminaze.
AST I ALT
AST je enzim koji je pre svega prisutan u srcu, jetri, skeletnim mišićima i bubrezima. Nalazi se i u drugim tkivima i to u pankreasu, plućima, slezini, eritrocitima.
ALT je enzim koji je najviše zastupljen u jetri i bubrezima, dok je u mnogo manjim količinama prisutan u srcu i mišićima.
Oba enzima su u krvi normalno prisutna u niskim koncentracijama. Pri povredi ćelija jetre (hepatocita) enzimi se oslobađaju u krv što dovodi do porasta njihove aktivnosti. Radi otkrivanja oštećenja hepatocita, najčešće se zajedno određuju AST i ALT. ALT je specifičniji test jer se povećana aktivnost ovog enzima retko javlja kod drugih bolesti. Osim toga, aktivnost ALT ostaje duže povišena od aktivnosti AST.
POVEĆANE AKTIVNOSTI AST I ALT
Serumski nivoi transaminaza, ALT i AST, su dva najkorisnija parametra za procenu oštećenja hepatocita. Povećanje aktivnosti AST se javlja i u akutnim oštećenjima srčanog mišića, kao i skeletnih mišića. Neznatno povećanje aktivnosti ALT se povremeno viđa kod povreda skeletnih mišića ili nakon jačih treninga. Zato u kliničkoj praksi nije neuobičajena pojava da je povišena aktivnost AST, ALT ili oba enzima istovremeno u nehepatičnim stanjima poput infarkta miokarda ili oštećenja skeletnih mišića.
Bolesti jetre su najvažniji uzrok povećanja aktivnosti ALT, odnosno najčešći uzrok povišenih vrednosti AST. Najčešće je aktivnost ALT viša nego AST (izuzetak je alkoholni hepatitis, ciroza jetre).
Kod akutnih bolesti jetre, kao što su virusni hepatitis ili druge bolesti koje su povezane sa akutnim izumiranjem hepatocita, aktivnosti ALT i AST u serumu mogu biti povišene i pre pojave znaka i simptoma bolesti (kao što je žutica). Aktivnosti oba enzima kod akutne povrede jetre mogu biti i do 100 puta veće od gornje granice referentnih vrednosti (najčešće su povećane 10 do 40 puta).
Kod alkoholnog hepatitisa i ciroze jetre više je povećana aktivnost AST u odnosu na ALT – odnos AST/ALT je veći od 2.
Toksični hepatitis (izazvan hemikalijama koje toksično deluju na jetru) se karakteriše vrlo visokim aktivnostima ALT i AST. U hroničnom hepatitisu postoji perzistentno povećanje aktivnosti ALT. Dijagnoza ovog tipa hepatitisa se postavlja ukoliko je povećanje prisutno duže od 6 meseci nakon epizode akutnog hepatitisa. Aktivnost AST je umereno povišena.
U nealkoholnoj masnoj jetri (NAFLD) koja se može javiti u sklopu „metaboličkog sindroma“ (karakterišu ga gojaznost, visoka koncentracija triglicerida, nizak HDL-holesterol i poremećaj koncentracije glukoze) aktivnosti ALT i AST su povišene.
Kod karcinoma jetre ili metastaze karcinoma jetre aktivnost transaminaza je umereno povišena (aktivnost AST je veća od ALT).
U početnom stadijumu maligne infiltracije jetre aktivnost enzima u krvi je često normalna.
Kod opstrukcije žučnih puteva (prisustvo kamena), vrednosti ALT i AST mogu biti povišene.
Pri primeni različitih lekova (nesteroidni anti-inflamatorni lekovi, antibiotici, antiepileptici, statini, itd.), nekih dijetetskih suplemenata i biljnih preparata aktivnost ovih enzima može biti blago ili umereno povišena.
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
PRIMED 13 KORDICEPS JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA I MEDICINSKE GLJIVE KORDICEPS.
PRIMED 13 KORDICEPS se preporučuje kod:
bolesti jetre, pluća, bubrega i drugih vitalnih organa
u prevenciji i tretmanu malignih bolesti
oslabljenog imuniteta
bolesti srca i krvnih sudova
KAKO DELUJE PRIMED 13 KORDICEPS
Aktivni sastojci preparata ispoljavaju snažno imunomodulatorno, antioksidativno i protivupalno dejstvo. Blagotvorno deluju na regulaciju rada srca, povišenog krvnog pritiska i holesterola i pomažu u prevenciji kardiovaskularnih poremećaja. Štite zdrave ćeije od oštećenja i podstiču regeneraciju ćelija jetre, bubrega i drugih organa nakon infektivnih i toksičnih oštećenja. Udruženim antioksidativnim i imunostimulatornim dejstvom pomažu u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.