Prvi simptomi Parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest je, nažalost, ne tako retka bolest nervnog sistema. Karakteriše se progresivnim oštećenjem nervnog sistema koje prati poremećaj kretanja. Prvi simptom je uglavnom tremor (podrhtavanje) šaka ili stopala.

Parkinsonova bolest se karakteristično javlja kod starijih. Većina obolelih u trenutku postavljanja dijagnoze ima više od 60 godina. Retko, bolest može da se javi i kod mlađih osoba. Kada se javi kod mlađih, simptomi se uglavnom brže razvijaju. Nešto češće je zastupljena kod muškaraca.

Blagovremeno sprovedena terapija može značajno da uspori tok razvoja bolesti.

Rani simptomi bolesti

Početak Parkinsonove bolesti uglavnom obeležavaju 3 vrste simptoma:

• Tremor u stanju mirovanja, obično jedne strane tela (šaka, ruka ili stopalo)
• Ukočenost, odnosno smanjena pokretljivost zglobova pri pokušaju izvođenja pokreta
• Usporenost pokreta (bradikinezija) ili skraćeni pokreti. Kao posledica bradikinezije javlja se mikrografija (pisanje sitnim slovima) i “maska na licu”, usled oslabljene mimike.

Tremor je jedan od prvih simptoma Parkinsonizma. Osoba prvo primećuje podrhtavanje u stanju mirovanja koje se smanjuje ili nestaje u toku izvođenja pokreta. Karakterističan je brzi tremor palca i kažiprsta koji se opisuje kao pokret brojanja novca. Zatim, javljaju se tegobe u započinjanju pokreta, ustajanje iz sedećeg položaja, iznenadno zastajanje u toku hoda ili aktivnosti, pa često dolazi do padova.

Fenomen “maske na licu” može da bude neobičan osobama koje su u kontaktu sa obolelim. Naime, usled slabljenja mimike, osoba izgleda kao da ima masku, ozbiljan izgled bez promene grimase na licu.

Kako bolest napreduje, tako napreduje i oštećenje motoričkih sposobnosti. Menja se stav i položaj tela, pa osobe pri hodu zauzimaju poguren položaj ka napred sa spuštenim ramenima. Koraci su sitni i isprekidani.

Rigiditet ili ukočenost mišića može da bude veoma izražen, dovodeći do bolnih senzacija.

Pred navedenih simptoma, mogu da se jave:

• Nesanica i umor
• Masna koža sa perutanjem
• Promene u govoru
• Opstipacija
• Otežano gutanje
• Psihičke promene (poremećaj pamćenja, konfuzija, demencija)

Nakon postavljanja dijagnoze, pristupa se tretmanu. Nažalost, lek za Parkinsonovu bolest još uvek nije pronađen, tako da je osnova terapije simptomatska. Primena levodope je za sada najefikasniji način privremenog zaustavljanja ili usporavanja toka bolesti. U početku, rezultati su uglavnom dobri, sa dobrom kontrolom simptoma. Međutim, kako vreme teče, bolest napreduje, tako da postepeno uticaj lekova slabi, pa je potrebno povećati dozu leka. Na ovaj način se povećava i mogućnost pojave neželjenih efekata (mučnina, povraćanje, psihičke promene, nevoljni pokreti). Iako je levodopa prvi izbor u lečenju Parkinsonizma, postoje i neki drugi lekovi, kao što su agonisti dopamina, koji mogu da se primenjuju kada počne da slabi dejstvo levodope. Ovi lekovi takođe mogu da ispolje neželjena dejstva kao i levodopa.

O upotrebi i izboru leka odluku donosi neurolog koji prati tok lečenja.