U današnje moderno doba postalo je skoro nemoguće da se izbegne upotreba makar nekim delom prerađenih ili konzervisanih namirnica, što ne mora u svim slučajevima da bude nešto loše.

Pre svega, prerađena namirnica je svaka namirnica koja je na bilo koji način izmenjena u odnosu na njen prirodan oblik. Znači, bilo koji način obrade, uključujući pečenje, kuvanje, ceđenje i dr. se računa kao prerada.

Prednosti prerade i konzerviranja hrane

Pre svega, konzerviranjem hrane omogućava se duži period trajanja. Smrzavanje voća i povrća čini ove namirnice dostupnim tokom cele godine, ne samo u periodu njihovog uobičajenog sazrevanja. Pasterizacija mleka i mlečnih proizvoda neophodna je za duže očuvanje ispravnosti. Isto važi i za konzervisanje mesa. Ove mere smanjuju i nepotrebno bacanje velikih količina hrane usled kvarenja.

Veliki broj namirnica može da se jede u sirovom stanju, ali, za neke je neophodna termička obrada kako bi se omogućila njihova konzumacija. Pasterizovano voće i povrće u sopstvenom soku i obogaćeno određenim vitaminima i mineralima (vitamini A, D, C, kalcijum) može biti značajno u ishrani. Tuna, sardine, losos i druge vrste ribe su takođe šire dostupne zahvaljujući procesu konzerviranja.

Koje su loše strane prerade i konzerviranja hrane?

Previše prerade, dodavanje veštačkih sastojaka, aditivi, pojačivači ukusa, veštački zaslađivači, konzervansi i dr. čini namirnice manje nutritivno vrednim, iako takođe produžava njihovu dužinu trajanja. Slatke i slane “grickalice”, razni napici i dr. su, zahvaljujući pojačivačima ukusa znatno ukusnije, ali uzevši u obzir stepen prerade i sastojke, uglavnom vrlo male ili nikakve nutritivne vrednosti.

Na šta bi trebalo obratiti pažnju?

So je npr. normalno prisutna u namirnicama, i sama po sebi ne predstavlja štetan sastojak. Međutim, prekomerni unos soli u dužem vremenskom periodu može da ima i negativne posledice, pre svega na kardiovaskularni sistem i bubrege. Najviše soli ima u grickalicama, gaziranim napicima, brzoj hrani, gotovim supama i td.

Šećer je takođe jedna od osnovnih namirnica koju naš organizam koristi za dobijanje energije. Ali, prekomeran unos šećera u dugom vremenskom periodu takođe može imati negativne posledice. Najviše šećera ima u konditorskim proizvodima, raznim sokovima i drugim napicima. Kao i so, razne vrste šećera se u hranu dodaju radi poboljšanja ukusa i produženja roka trajanja. Unos šećera može se kontrolisati praćenjem sadržaja u namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani.

Trans masti su vrsta masti koja nema nutritivni značaj za organizam, a može negativno da utiče na nivo holesterola i pojave kardiovaskularnih poremećaja. Trans masti obično su najzastupljenije u prerađenim, prženim namirnicama, slanim grickalicama i margarinu.

Najbolji izbor u pripremi obroka bilo bi kuvanje kod kuće. Na ovaj način imamo mogućnost da izaberemo koje ćemo namirnice i u kom odnosu koristiti, u skladu sa preporučenim dnevnim unosom.

Ovako nešto većina ljudi nije u mogućnosti uvek da postigne, tako da je neizbežno da računamo i na povremeni unos manje poželjnih namirnica, ali u umerenoj količini. Svakako, nije nikakav problem s vremena na vreme “častiti” sebe čokolanim kolačićem, picom, nekom ukusnom “grickalicom”, ali, kao i u svemu, ne treba preterivati.