Mleko i mlečni proizvodi u poslednje vreme tema su mnogobrojnih diskusija.

Sa jedne strane, mleko se predstavlja i preporučuje kao izvor veoma važnih nutrijenata koji nam pomažu u očuvanju zdravlja. Sa druge strane, veliki broj ljudi smatra da mleko ipak nije namenjeno za ljudsku upotrebu i da ga treba izbegavati.

Da li je mleko dobro za naše zdravlje ili ga ipak treba izbegavati?

Postoji više različitih objašnjenja koja potvrđuju i jednu i drugu tvrdnju.

Pre svega, nisu sva mleka i mlečni proizvodi isti.

Postoji velika varijabilnost u sadržaju nutrijenata u zavisnosti od načina uzgoja životinja čije mleko se koristi.

Da li je prirodno piti mleko?

Jedan od osnovnih asrgumenata protiv upotrebe mleka u ishrani ljudi je to da je neprirodno da odrasle osobe piju mleko. Ljudi ne samo da su jedina vrsta koja konzumira mleko u odraslom dobu, već su I jedina vrsta koja konzumira mleko ženki druge vrste.

Biološki posmatrano, mleko krave je namenjeno za ishranu mladunčeta koje brzo raste, a odrasli ljudi, pored činjenice da pripadaju drugoj vrsti, nemaju više potrebu da rastu.

Pre privredne revolucije, ljudi su mleko pili samo u periodu nakon rođenja, a u odraslom dobu nisu uopšte pili mleko. Ovo je jedan od razloga zbog kog je upotreba mleka isključena iz striktne paleo dijete.

Iz evolutivne perspektive, mleko i mlečni proizvodi nisu neophodni za očuvanje optimalnog zdravlja.

Međutim, postoje neke kulture koje redovno upotrebljavaju mleko, više od hiljadu godina. Naučne studije pokazale su genske promene u cilju adaptacije na mlečnu ishranu. Ova činjenica da postoje naučni dokazi o genskoj adaptaciji je jedan od argumenata da je prirodno upotrebljavati mleko u ishrani.

Većina opšte populacije ima intolerancju na laktozu

Glavni šećer u mleku je laktoza, mlečni šećer sastavljen od dva prosta šećera, glukoze i galaktoze. U dečjem uzrastu, naš organizam proizvodi laktozu, enzim neophodan da bi se ovaj šećer razgradio. Kod nekih osoba, u odraslom periodu gubi se, delimično ili potpuno stvaranje ovog enzima. Samim tim, organizam čoveka nije u stanju da vari mlečni šećer. Ovaj fenomen se naziva intolerancija na laktozu, a smatra se da tri od četiri osobe ima manje ili više izražen problem. Prema nekim podacima, veća učestalost je među stanovnicima Afrike, Azije i Južne Amerike, u odnosu na Severnu Ameriku, Evropu i Australiju.

Simptomi intolerancije na glukozu uključuju mučninu, loše varenje, nadutost, dijareju i dr. Nekada, osobe sa blažom intolerancijom mogu nesmetano da koriste neke fermentisane proizvode od mleka (jogurt) ili maslac. Takođe, nekada može da postoji preosetljivost na neke druge sastojke, kao što su proteini. Ova preosetljivost je češća kod dece, dok je vrlo retka kod odraslih.

Nutritivni sastav mleka

Mleko je jedna od veoma hranljivih namirnica.

Jedna šolja mleka sadrži:

Nutrijent

% od preporučene dnevne doze

Kalcijum

28 (276mg)

Vitamin D

24

Vitamin B2 (Riboflavin)

26

Vitamin B12

18

Kalijum

10

Fosfor

22

Pored toga, sadrži i vitamine A, B1 i B6, selen, cink i magnezijum, oko 146 kcal, oko 8g proteina, oko 8g masti i oko 13g ugljenih hidrata.

Vađno je znati da se sastav mleka razlikuje u odnosu na način ishrane krave. Mleko krava koje pretežno pasu travu sa pašnjaka ima značajno veći procenat omega 3 masnih kiselina I konjugovane linoleinske kiseline. Ovo mleko je takođe bogatije I liposolubilnim vitaminima, kao što je K2, koji pomaže u očuvanju zdravlja kostiju.

Napomena: Obezmašćeno ili mleko sa niskim procentom masti ne sadrži odgovarajuću količinu liposolubilnih vitamina!

Mleko povoljno deluje na zdravlje kostiju

Kalcijum je glavni mineral u kostima, a mleko je glavni izvor kalcijuma iz namirnica. Većina preporuka zdravstvenih organizacija, kada je unos kalcijuma u pitanju, odnosi se na konzumaciju 2-3 šolje mleka dnevno. Pored kalcijuma, mleko sadrži i druge minerale i vitamine važne za očuvanje kvaliteta kostiju (magnezijum, vitamin K2). Prema ovim podacima, mleko kao namirnica svakako može da se preporuči kao dobar izvor nutrijenata koji promovišu zdravlje kostiju.

Mleko smanjuje rizik od gojaznosti i dijabetesa tip II

Određene studije pokazuju da sastojci mleka mogu da imaju korisno dejstvo protiv metaboličkih poremećaja kao što su gojaznost i dijabetes tip II. Ovo povoljno dejstvo se odnosi na punomasno mleko, dok za mleko sa niskim procentom masti nije primećen značajan uticaj na smanjenje rizika.

Uticaj mleka na zdravlje srca i krvnih sudova

Uobičajeno je mišljenje da zasićene masti mogu da budu povezane sa povećanim rizikom za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Kada je u pitanju upotreba mleka i rizik od kardiovaskularnih poremećaja, različita su mišljenja, stavovi, kao i rezultati dostupnih studija. U nekim stugdijama nađena je pozitivna veza između upotrebe mleka i rizika za bolesti srca, dok u drugim studijama nije pronađena ovakva veza. Smatra se da na rezultate utiče i vrsta mleka, kao i način ishrane krava čije mleko se koristi u ishrani.

Zdravlje kože i veza sa rizikom za nastanak tumora

Neki od sastojaka mleka utiču na povećaje lučenja insulina i proteina IGF-1. Ovo može da bude uzrok pogoršanja ispoljavanja akni i bubuljica na koži.

Visok nivo insulina i IGF-1 je povezan i sa rizikom za nastanak određenih vrsta malignih bolesti.

Neka od dostupnih istraživanja ukazuju na moguće povoljno dejstvo mlečnih proizvoda na smanjenje rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma, ali s’ druge strane, moguće je dejstvo na povećanje rizika za karcinom prostate. Imajući u vidu da postoje razlike u kvalitetu i sastavu mleka, kao i kompleksna veza između mlečnih proizvoda i rizika za nastanak karcinoma, potrebno je sprovesti veliki broj kontrolisanih naučnih studija u cilju utvrđivanja prave korelacije.

Na kraju, uzevši u obzir razloge za i protiv, ne možemo u potpunosti izabrati ni jedan ni drugi stav. Mleko i mlečni proizvodi imaju, kao i većina drugih namirnica, imaju i veoma korisna, manje korisna dejstva, ali, kako je pokazano, mogu da budu povezani i sa nekim poremećajima.

Ukoliko već koristite mleko i mlečne proizvode, potrudite se da birate makar što kvalitetnije i zdravije izvore.