Lekovi za multiplu sklerozu
09/03/2012
Multipla skleroza (MS) je najčešća neurološka bolest koja dovodi do trajnog invaliditeta mladih ljudi. U Srbiji boluje oko 5000 ljudi. Prva epizoda bolesti počinje između 20 i 40 godina sa raznovrsnom kliničkom slikom koja odražava multifokalnost lezija u CNS-u: poremećaj vida, motorike, senzibiliteta ili funkcije mokraćne bešike. Funkcije zavisne od autonomnog sistema su pošteđene sobzirom da ovi nervi nemaju mijelinski omotač. Spontano ili pod dejstvom trenutne terapije prva epizoda se povlači ali se obnavljaju recidivi sve duži i teži, otporniji na terapiju. Ipak postoji određen broj simptoma koji je vrlo karakterističan za većinu bolesnika, a to su: slabost, zamor, ukočenost, inkoordinaciju, drhtanje, nejasan govor, depresiju, spazam mišića, probleme sa ravnotežom, vidom, bubrezima i bešikom, seksualnom funkcijom, pamćenjem i misaonim tokom, ili je moguća kompletna paraliza. Vrlo često se MS javlja u vidu slabog pojedinačnog simptoma, kao što su zamućen vid ili klecanje nogu.
Patogeneza multiple skleroze još uvek nosi pečat autoimune bolesti. Autoimuni proces ima karakteristiku celularnog imuniteta koji ima za posledicu dekompoziciju mijelina u CNSu u vidu manjih diseminiranih fokusa, za to su posebno odgovorni Tc limfociti. Ni aksonska vlakna nisu pošteđena a u krvi i likvoru se mogu naći znaci inflamatornog procesa. U pozadini multiple skleroze može biti i genetska predispozicija.
U terapiji MS a do skora je obraćana pažnja na lečenje posledica.Razvoj imunologije i koncepta imunosupresije i imunomodulacije doveo je do uvođenja novih lekova kao interferon beta, glatiramera, humanih imunoglobulina i monoklonskih antitela. To otvara mogućnost da MS postane izlečiva bolest, naročito ako se terapija počne blagovremeno.
Izbor lekova zasniva se na autoimunoj patogenezi bolesti i čini se između ovih grupa:
– imunosupresivi: glukokortikoidi, azatriopin, metotreksat…
– imunomodulatori: interferon beta 1a i 1b , humani imunoglobulini , monoklonska antitela
– kombinacija lekova iz ovih grupa
– simptomatska terapija koja poboljšava kvalitet života i to bolne sindrome, urinarne sindrome, depresiju…
Ljudi sa MS često govore da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao što su vežbe i adekvatan odmor, pomažu da svoj život održe aktivnim. Fizička aktivnost i vežbe mogu znatno ojačati oslabljenu muskulaturu i poboljšati koordinaciju.
Kontraindikovani su antagonisti H2 receptora, indometacin,propranolol i dugi beta blokatori.
