voćeOrtorexia nervoza je psihološka opsesija biološki čistom hranom, dok se nečista, zagađena veštačkim dodacima, strogo izbegava.
U poslednje vreme mnogo se radi na promociji zdrave ishrane. Upoznali smo piramidu ishrane i njena pravila, naučili da proteine nije pametno mešati sa ugljenim hidratima, da treba izbegavati četiri bele smrti, da treba imati četiri manja obroka dnevno, i još mnogo toga. Sa druge strane, genetski modifikovana hrana nam je zakucala na vrata, a sve je više informacija o nedozvoljenim količinama pesticida i veštačkih supstanci u namirnicama, pa oni koji do sada nisu marili za zdravu ishranu počinju da bivaju sve oprezniji. Međutim, kao i sa svim stvarima u životu, tako i sa zdravom ishranom treba biti umeren. Dešava se često da osobe preteruju, pa dolazi do psihičkog poremećaja koji se naziva ortorexija nervoza.
Socijalna izolacija
Ortorexija nervoza je patološka opsesija zdravom hranom i izbegavanje namirnica za koje se veruje da su nezdrave, odnosno zagađene pestcidima, herbicidima ili različitim veštačkim supstancama, te su stoga biološki nečiste. Stručnjaci tvrde da ona počinje iz čovekove želje da bude što zdraviji, međutim, vremenom ta želja prerasta u opsesiju određenom vrstom hrane i načinom njene pripreme. Osoba koja pati od ortoreksije veći deo dana provodi u razmišljanju o hrani, planiranju obroka, njihovoj pripremi i samom jelu. To je praćeno i odrađenim ritualima, kao što su žvakanje svakog zalogaja određeni broj puta, jede se isključivo u savršenom miru, kao i intenzivnim strahom od kontaminirane hrane. Poštovanje odabranog režima ishrane potpuno okupira čoveka i pruža mu osećaj duhovnog zadovoljstva. On se oseća superiorno u odnosu na druge osobe koje se po njegovom mišljenju hrane nezdravo. Opsednut je time da poštuje samozadati režim ishrane i ulaže veliki trud da se suprotstavi iskušenjima. A ukoliko se desi da odstupi od predviđenog režima, zbog samoosude pooštrava restrikciju u ishrani.
Ta preokupiranost dovodi do različitih disfunkcija u svakodnevnom životu. Kvalitet namirnica koje se jedu postaje važniji od ličnih vrednosti, emotivnih veza i međuljudskih odnosa. Striktno poštovanje rituala prilikom jela i pripreme hrane vodi socijalnoj izolaciji. Ljudi koji pate od ortoreksije prestaju da se druže i izbegavaju da jedu van kuće, jer nemaju poverenje u način pripreme namirnica i njihovo poreklo. Iz takvog stanja proizilazi emocionalno nezadovoljstvo koje kasnije podstiče opsesivnu brigu o hrani.
Perfekcija i rituali
Ortoreksija je relativno nov pojam, za koji još uvek nema opšte prihvaćene definicije niti dijagnostičkih kriterijuma. Kao poremećaj, još uvek se ne nalazi ni u jednoj klasifikaciji mentalnih bolesti, jer za sada ne postoji dovoljan broj studija o njoj, a među stručnjacima vlada različito mišljenje o tome gde bi se ovaj poremećaj mogao svrstati-da li u poremećaje ishrane ili u opsesivno- kompulsivne poremećaje. Ipak, ortoreksija se razlikuje od poremećaja poput bulimije i anoreksije, jer ne podrazumeva nizak nivo samopoštovanja.
Kod ortoreksije cilj nije mršavljenje nego postizanje čistote i perfekcije, a osobe koje pate od nje nisu opsednute količinom hrane već njenim kvalitetom. S druge strane određene osobine ličnosti javljaju se kod obe vrste premećeje. Kod osoba sa ovim simptomima, javljaju se osobine ličnosti koje se sreću kod anoreksije, poput rigidnosti, perfekcionizma i potrebe za kontrolom.
Ključ je u umerenosti
U svakom slučaju, pohvalno je ako ste rešili da se zdravije hranite i promenite loše navike. Ono što je važno jeste da budete umereni i da uskladite zdravu ishranu sa svojim obavezama i društvenim okolnostima. Negujte odnose sa drugim ljudima i ispunite život stvarima koje vam prijaju. Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć prilikom promene stila života i usvajanja zdravih navika, ne ustručavajte se sa se obratite stručnjaku (psihologu ili psihoterapeutu, nutricionisti, dijetetičaru ili dijetelogu). I ne zaboravite da ste zdravi onda kada su vam zdravi i duh i telo i ne zapostavljajte ni jedno ni drugo!