Krvni pritisak prestavlja pritisak koji cirkulišuća krv unutar krvnih sudova vrši na zid krvnog suda kroz koji protiče. Arterije su krvni sudovi koji su normalno rastegljivi i glatki, što omogućava nesmetano proticanje krvi. Pritisak koji postoji u krvnim sudovima može da se menja, u zavisnosti od aktivnosti. U toku mirovanja pritisak je niži u odnosu na krvni pritisak u toku različitih aktivnosti. Što je aktivnost intenzivnija, pritisak krvi može biti veći.

Nakon prestanka aktivnosti, u toku perioda odmora, pritisak se polako smanjuje i vraća na normalne vrednosti u mirovanju. Kao vrednost arterijskog krvnog pritiska uzima se ona vrednost dobijena u mirovanju, obično u istom delu dana, ukoliko se prati svakodnevno.

Kao optimalna vrednost krvnog pritiska kod odraslih osoba uzima se vrednost od 120/80 mmHg, a tolerišu se vrednosti do 140/90 mmHg.

Ukoliko je krvni pritisak dugotrajno povišen, to može negativno da utiče na kvalitet zidova krvnih sudova. Kao neke od najvažnijih posledica povišenog krvnog pritiska izdvajaju se:

Ateroskleroza

Ateroskleroza svakako napreduje sa godinama, ali ukoliko je krvni pritisak dugo povišen, ovaj proces se može značajno ubrzati i povećati rizik za razvoj komplikacija (srčani, moždani udar i dr.).

Aneurizma

Aneurizma nastaje ukoliko je zid krvnog suda istanjen i/ili oslabljen. Nekada se radi o urođenom poremećaju građe arterija, a povišen krvni pritisak doprinosi slabljenju zida i postepenom nastanku proširenja. U slučaju pucanja aneurizme mogu da nastanu po život opasna krvarenja.

Koronarna bolest

Bolest krvnih sudova srca predstavlja poremećaj na nivou krvnih sudova koji ishranjuju srce. Kako su ovi krvni sudovi manjeg lumena, a uloga srca nezamenjiva, bilo koja promena u ishrani srčanog mišića može da utiče na njegovu funkciju. Visok krvni pritisak koji se ne kontroliše može da bude provocirajući faktor za nastanak srčanog udara sa svim mogućim komplikacijama.

Bolest perifernih krvnih sudova

Bolest perifernih krvnih sudova ekstremiteta nastaje usled promena koje se dešavaju u zidu ovih krvnih sudova. Manifestuju se simptomima kao što su grčevi u toku dužih aktivnosti. Kod uznapredovalog procesa, bolni grčevi mogu da se jave i nakon kraćeg hoda ili čak i u stanju mirovanja.

Srčani i moždani udar su životno ugrožavajuća stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Oba ova stanja mogu da budu posledica dugotrajno povšenog krvnog pritiska.

Oštećenje bubrega može da bude i uzrok i posledica povišenog krvnog pritiska. Kod poremećaja na nivou bubrega koji smanjuju protok krvi, dolazi do lučenja materija iz bubrega koji utiču na povećanje krvnog pritiska. Suprotno tome, hronično povišen krvni pritisak može da ošteti sitne krvne sudove bubrega i dovede do pojave bolesti bubrega.

Imajući u vidu ozbiljnost mogućih komplikacija, neophodno je da se povišen krvni pritisak ozbiljno shvati i preduzmu odgovarajuće mere kojima se visina krvnog pritiska može držati u granicama normalnih ili prihvatljivih vrednosti.

Kod umereno povišenog krvnog pritiska, nekada je moguće odgovarajućim higijensko-dijetetskim režimom uticati na snižavanje vrednosti. Pre svega, u ishrani se značajno smanjuje unos soli, a izbegavanje masne, pržene i druge neodgovarajuće hrane takođe može da doprinese regulaciji krvnog pritiska.

Ukoliko su vrednosti krvnog pritiska značajno povišene, uglavnom je neophodno uzimati lekove koje lekar propisuje. Uzimanje propisane terapije je neophodno prema uputstvu lekara, svakodnevno. Greška koju pacijent može da napravi je preskakanje terapije u periodu kada dođe do normalizacije krvnog pritiska, misleći da nije neophodno svaki dan uzimati lekove jer je pritisak “pod kontrolom”.

Terapija se mora svakodnevno uzimati, prema propisanom režimu, kako bi se omogućilo konstantno delovanje leka.

Postoji i veliki broj prirodnih preparata koji mogu da doprinesu regulaciji krvnog pritiska. Svakako, prirodni preparati mogu da se samostalno upotrebljavaju u prevenciji, a ukoliko je upotreba lekova neophodna, prirodni preparati su uglavnom samo dopuna osnovnoj terapiji.

PRIMED 11 je prirodan preparat na bazi meda, kordicepsa, kakao praha i cimeta. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.

Preporučuje se kao pomoćno sredstvo kod:

  • kardiovaskularnih poremećaja (arterioskleroza, povišen krvni pritisak, oslabljen rad srca)
  • povišenih vrednosti holesterola i triglicerida u krvi.