Polipi nosa su kruškolike formacije lokalizovane u nosnoj šupljini (ređe u sinusima), različite veličine, glatke i sjajne površine plavičasto-beličasto-ružičasto-sivkaste boje.

ETIOPATOGENEZA

Kao etiološki  činioci navode se  hronična infekcija, alergija i lična predispozicija.

Predilekciono mesto je duplikatura sluznice u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. Na ovim mestima sluznica nije čvrsto srasla sa podlogom, a krvni pritisak je nizak. Kao posledica infekcije i alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i eksudacije tečnosti i pod dejstvom sile teže formira se polip.

Razlikuju se obični i neoplastični tip polipa nosa. Obični, mukozni polip ima edematoznu hipertrofiju submukoze, rastresitu fibrilarnu stromu i intracelularni serozan sekret sa metaplazijom žlezda. Ovaj polip može biti alergijski, vazomotorni ili zapaljenski. Najčešća je alergijska geneza polipa. Drugi, neoplastični polip prdstavlja neoplazmu i može biti benigni ili maligni.

KLINIČKA SLIKA

  • Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa (seromukozna ili mukopurulentna).
  • Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera.

DIJAGNOZA

  • Anamneza
  • Rinoskopija
  • Rendgensko snimanje
  • Kožne probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile
  • Dokazivanje alergije.

LEČENJE

Terapija je najčešće hiruška ali se pre i posle hiruškog zahvata mogu koristiti PRIMED 2 koji smanjuje osetljivost sluzokože disajnih puteva i poboljšava prohodnost i PRIMED 13 koji će sprečiti nastanak novih formi i prelazak u malignitet.