Kako prepoznati i tretirati predijabetes?
16/11/2021
Ukoliko imate predijabetes, to govori da ste u povećanom riziku da obolite od dijabetesa tipa 2. Dobra vest je da, uz stručnu podršku lekara, farmaceuta i drugih zdravstvenih profesionalaca, postoji 58% šanse da sprečite ili odložite razvoj šećerne bolesti.Šta je to predijabetes i koji su njegovi simptomi?
Ukoliko je nivo šećera u krvi povišen, ali ipak nedovoljno visok da bi se dijagnostikovao dijabetes tipa 2, to je jasan pokazatelj da se nalazite u zoni povišenog rizika, tj. u stanju predijabetesa. Drugim rečima, u opasnosti ste da obolite od dijabetesa tipa 2. Upravo zato, za predijabetes se često kaže da je na samoj granici sa dijabetesom.
Predijabetes nema simptome i zato je važno znati faktore rizika, kako bismo mogli da se obratimo svom lekaru i farmaceutu za podršku. Procenu rizika potrebno je uraditi u sledećim slučajevima:
osobe starije od 40 godina
osobe kod kojih je indeks telesne mase (BMI) veći od 25 kg/m2
žene sa istorijom dijabetesa tokom trudnoće
porodična istorija dijabetesa tipa 2
pridružene bolesti kao što je povišen krvni pritisak i povišena masnoća u krvi
smanjena fizička aktivnost
terapija pojedinim lekovima
Ukoliko ste kod sebe prepoznali neki od pomenutih faktora, za stručnu procenu treba da se obratite farmaceutu.
To što neko ima predijabetes, ne znači da je dijabetičar ni da će zasigurno dobiti šećernu bolest. Pa ipak, da bi se izbegao ili odložio nastanak dijabetesa tipa 2, potrebno je delovati odmah. To podrazumeva promenu nekih životnih navika. Povedite računa o navikama u ishrani. Jedite više povrća, voća i žitarice celog zrna, uz obaveznu kontrolu veličine porcije. Konzumirajte nezaslađenu kafu i čajeve. Ukoliko vam je indeks telesne mase veći od 25, potrebno je da ga smanjite. Gubitak 5-7% ukupne težine pravi značajnu razliku u nivoima šećera u krvi. Vežbanje je važno za sve, a fizička aktivnost je od presudne važnosti kako u prevenciji dijabetesa, tako i drugih bolesti. Ujedno, fizička aktivnost je neodvojivi deo terapije šećerne bolesti.
Fizička aktivnost i dijabetes
Osim povoljnog uticaja na nivo šećera u krvi, bavljenje fizičkom aktivnošću smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povoljno utiče na nervni sistem. Dodatne koristi od fizičke aktivnosti su održavanje zdrave telesne mase, mršavljenje ukoliko je to potrebno, bolje raspoloženje i san, poboljšanje pamćenja, bolja kontrola krvnog pritiska, smanjenje “lošeg” LDL holesterola i podizanje nivoa “dobrog” HDL holesterola.
U umerenu fizičku aktivnosti spada brzo hodanje, plesanje, plivanje, vožnja bicikla, individualni ili timski sportovi, ali i kućni poslovi, baštovanstvo i sl. Fizičkom aktivnošću treba se baviti bar 150 minuta nedeljno ili 30 minuta dnevno, tokom pet dana.
Kako početi? Odaberite aktivnost koja vam se dopada i uklopite je u svakodnevnu rutinu. Postavite realne ciljeve i pokušajte da ih ostvarite postepeno, u malim koracima. Prošetajte ili vozite bicikl do posla, vežbajte dok gledate TV, koristite stepenice umesto lifta. Ukoliko ne možete da izdvojite 30 minuta u kontinuitetu, vežbajte 2 puta dnevno po 15 minuta. Postoje jednostavni, a efikasni programi sa vežbama kraćeg trajanja. Kada steknete kondiciju, možete povećati trajanje i intenzitet vežbi. Uz više fizičke aktivnosti, imaćete i više energije. Da biste izbegli bol u mišićima, trening započnite zagrevanjem i laganim vežbama, uz obavezno istezanje na kraju. Loši vremenski uslovi ne mogu biti izgovor! Odaberite sobni bicikl, fitnes centar, zatvoreni bazen ili stepenište zgrade, koje će odlično poslužiti umesto stepera. Ako ne možete da priuštite odlazak u fitnes centre ili rekvizite za vežbanje kod kuće, bavite se fizičkom aktivnošću koja to ne zahteva. Radite vežbe pomoću stolice, šetajte, koristite sprave dostupne u parkovima. Ukoliko smatrate da je vežbanje dosadno, možete kombinovati više fizičkih aktivnosti, trenirati u društvu ili uz omiljenu muziku.
Kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1, u momentu uvođenja plana fizičke aktivnosti, potreban je savet lekara. Najčešće se savetuje uzimanje ugljenih hidrata ili redukcija doze insulina.
Praktični saveti u vezi sa ishranom
Nije važno samo to šta jedete, već i način na koji pripremate obroke, kao i veličina porcije. Izbegavajte konzumiranje slatkiša i gaziranih pića, kao i napitke sa dodatim šećerom. Zamenite proizvode od belog brašna proizvodima od celog zrna žitarica. Izbegavajte prženje kao način pripremanja obroka. Birajte mlečne proizvode sa manjim sadržajem masti. Izbegavajte industrijske grickalice koje imaju visok sadržaj soli, šećera i dodatke za očuvanje svežine i pojačavanje ukusa. Alkohol možete konzumirati umereno, što podrazumeva jedno do dva pića nedeljno.
Ukoliko smatrate da ishrana ne može da vam obezbedi dovoljno vitamina i minerala, a u kategoriji ste osoba sa predijabetesom, savetujemo vam upotrebu preparata sa alfalipoinskom kiselinom, hromom, cinkom, magnezijumom, kao i vitaminima D i C.
Coprinus comatus je jedna od medicinskih gljiva sa dugom tradicionalnom upotrebom u narodnoj medicini. Posebno se izdvaja mogućim blagotvornim dejstvom u regulaciji povišenog nivoa šećera u krvi.U narodnoj medicini, Coprinus comatus se preporučuje kao pomoć u prevenciji i tretmanu povišenog nivoa šećera i holesterola, kod opstipacije i hemoroida.
Aktivni sastojci gljive ispoljavaju antioksidativno i imunomodulatorno dejstvo. Mogu da pomognu u regulaciji nivoa šećera u krvi i povišenog nivoa holesterola i triglicerida. Povoljno utiču na varenje i probavu i pomažu u ublažavanju tegoba koje prate hemoroide.
