Infekcija helikobakterijom je najčešća bakterijska infekcija i pogađa osobe svih životnih dobi. Prenosi se prljavim rukama, zagađenom hranom i vodom. Međutim, iako je helikobakterijom danas zaraženo oko dve trećine svetske populacije, samo mali broj pacijenata će imati posledice poput stvaranja čira na želucu i pojave tumora.
Kaže da ako dođe do infekcije helikobakterijom rizik za nastanak hroničnog gastritisa, a da pritom bolesnik ne oseća nikakve simptome, iznosi čak 80 odsto. Ukoliko se pojave simptomi, najčešće je to bol u gornjem delu trbuha i ispod desnog rebarnog luka. Bol je tup, nekada žareći, a pacijenti ga često opisuju kao osećaj nelagodnosti u želucu. Žale se i na osećaj nadutosti nakon obroka i brzo zasićenje hranom, mučninu i povraćanje. Određeni broj ima osećaj usporenog varenja.
Infekcija helikobakterijom bi uvek trebalo da se leči. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije i Internacionalne agencije za istraživanje karcinoma, helikobakterija je karcinogen prve klase u nastanku karcinoma želuca, isto kao što je duvan za karcinom pluća i virus hepatitisa za karcinom jetre. Naravno, pacijenti koji nemaju simptome neće ni doći kod lekara. Međutim, nakon izvesnog vremena posledice infekcije će se ipak ispoljiti. Pitanje je samo u kom obimu.
Prenošenje infekcije bakterijom Helicobacter pylori.
Ova bakterija često kolonizuje sluznicu želuca i smanjuje njenu prirodnu sposobnost odbrane. Način infekcije nije još u potpunosti poznat, ali se uglavnom prenosi fekalno-oralnim putem, preko kontaminirane vode, sa osobe na osobu, kao i tokom mnogobrojnih lekarskih intervencija. Ako jedan roditelj ima infekciju ovom bakterijom, dete će biti inficirano sa oko 40 odsto verovatnoće, a supružnik u oko 70 odsto slučajeva. I dalje nije sasvim jasno zašto pojedine osobe obolevaju, a druge ne.
Metode dijagnostike
Postoje neinvazivni testovi i invazivne metode. Neinvazivni su određivanje prisustva antitela u serumu, uzimanjem krvi, procenjuju se IgA i IgG antitela, zatim postoje urea izdisajni test i fekalna analiza. Invazivna metoda je endoskopska biopsija ili gutanje sonde. Smatra se da su izdisajni test i endoskopska biopsija najpouzdaniji sa oko 95 odsto tačnosti, dok je dijagnostička vrednost određivanja antitela fekalnom analizom nešto manja, odnosno oko 90 odsto tačnosti. Urea izdisajni test je naročito dobar da se proveri efikasnost lečenja. Gutanje sonde je zlatni standard u dijagnostici gastritisa, jer je moguće direktno videti sluzokožu želuca i uočiti pojavu najranijih znakova zapaljenja, kao što su crvenilo i otok. Takođe, prilikom endoskopije moguće je uzeti deo tkiva. Na taj način patohistološkim putem tačno se potvrđuje i definiše podtip gastritisa. Gutanje sonde naročito je važna procedura kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju.
Uspešnost terapije i lečenje infekcije
Da bi odgovor na terapiju bio efikasan, najbolji način je gutanje sonde i uzimanje dela tkiva iz unutrašnjosti želuca. Jer, analizom tkiva, tačnije određivanjem osetljivosti uzročnika tegoba, bira se odgovarajući antibiotik. U praksi, ako pacijent ne odreaguje na dve terapijske sheme lekova, savetuje mu se endoskopska biopsija. Infekcija helikobakterijom se leči kombinacijom antibiotika, inhibitora protonske pumpe i probiotika. Kod 95 odsto pacijenata ova kombinacija lekova za 14 dana može da izleči infekciju. Inficirane koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu potrebno je neprekidno lečiti inhibitorima protonske pumpe najmanje četiri nedelje, a nekada i duže.
Komplikacije nelečenja infekcije
Gastritis nastao usled infekcije helikobakterijom može da nastane naglo i tada se naziva akutni, ili nastaje postepeno tokom vremena, i tada se naziva hronični. Hronični, aktivni gastrits deli se u u dve grupe. Prva je difuzni antralni gastritis DAG, kada je zahvaćen samo završni deo želuca. Druga grupa je multifokalni atrofični gastritis MAG, koji zahvata celu površnu želuca. Kod pacijenata koji imaju DAG može se javiti čir na dvanaestopalačnom crevu ili MALT limfom želuca, dok se kod bolesnika sa MAG-om može razviti čir na želucu, MALT limfom, ali i karcinom želuca.
PRIMED 9 BRUSNICA JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, BRUSNICE I LEKOVITOG BILJA.
PRIMED 9 BRUSNICA se preporučuje kod:
gastritisa, posebno H.pylori infekcije
urinarnih infekcija, posebno E.coli infekcije
bolesti ženskih genitalnih organa. Aktivni sastojci preparata utiču na poboljšanje odbrambenih snaga organizma i pomažu u prevenciji čestih urinarnih infekcija. Redovnom upotrebom podstiču bržu eliminaciju bakterija i umanjuju mogućnost ponovnog javljanja infekcije. Kombinacija antibakterijskog i zaštitnog dejstva na sluzokožu želuca, pomaže u prevenciji i tretmanu gastritisa bilo kog uzroka, a posebno gastritisa izazvanog bakterijom Helicobacter pylori.