Kopriva raste širom sveta, na različitim mestima. Listovi i stablo obrasli su sićušnim dlakicama i sadrže značajnu količinu aktivnih materija koje u kontaktu sa kožom izazivaju karakterističnu reakciju na koži, koja je po koprivi i dobila naziv- koprivnjača.

Uprkos ovoj nepoželjnoj i neslavnoj osobini koprive, ako se posmatra sastav biljke, dolazimo do saznanja da kopriva sadrži veliki broj biološki važnih jedinjenja sa potencijalno korisnim delovanjem na organizam čoveka.

Kopriva se vekovima koristi u narodnoj medicini za tretman različitih poremećaja.

Studije pokazuju da svi delovi koprive ispoljavaju antioksidativno, antimikrobno i povoljno dejstvo na očuvanje zdravlja. Za pripremu većine preparata koriste se uglavnom nadzemni delovi biljke, ali, zapaženo je da i koren koprive takođe ispoljava određena blagotvorna dejstva.

Kopriva se najčešće upotrebljava kao diuretik i u tretmanu problema sa mišićima, zglobovima, ekcema, gihta i anemije. Kopriva može da se koristi i u ishrani, za pripremu jela ili pravljenje sokova.

Uprkos mnogobrojnim dostupnim podacima dobijenim naučnim istraživanjima, i veoma velikoj količini pozitivnih svedočenja iz upotrebe u narodnoj medicini u kojima je pokazana delotvornost i neškodljivost koprive, ova dragocena biljka još uvek ne dobija prave zasluge. Očekuje se da će nova istraživanja i kontrolisane studije omogućiti prikupljanje dovoljno informacija o svim mogućim blagotvornim dejstvima koprive.