Kako smanjiti insulinsku rezistenciju?
22/09/2020
Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje uključuje povišeni nivo insulina u krvi i ćelijsku otpornost na insulin. Otpornost na insulin je prisutna kada ćelije u telu ne reaguju pravilno na ovaj hormon.Insulinska rezistencija je pokretački faktor koji dovodi do dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i predijabetesa.
Dobra vest je da se ovo stanje često može potpuno „preokrenuti“ tj. nestati promenom stila života.
Šta se dešava u organizmu osobe koja ima insulinsku rezistenciju?
U slučaju prisutne insulinske rezistencije, javlja se poremećaj u načinu metabolizma ugljenih hidrata. Ćelije postaju manje reaktivne na insulin, što dovodi do povišenog nivoa insulina u krvi sa inače normalnim šećerom u krvi.
Koji su uzroci/ faktori rizika za pojavu insulinske rezistencije?
Iako se još uvek ne zna tačan uzrok insulinske rezistencije, dobro je poznato koji faktori rizika mogu dovesti do razvoja otpornosti na insulin.
Primarni faktor rizika je ishrana bogata ugljenim hidratima, naročito rafiniranim ugljenim hidratima i šećerima. Manjak cinka, hroma i mangana takođe mogu učiniti insulin manje efikasnim. Uvođenje trans-masti u ishranu čini ćelijske membrane rigidnijim te se transport insulina otežava.
Kako smanjiti insulinsku rezistenciju?
Prilično je lako smanjiti insulinsku rezistenciju. Zanimljivo je da se ovo stanje često može potpuno nestati promenom stila života.
Jedite celu, svežu hranu.
Hrana je informacija koja kontroliše vašu ekspresiju gena, hormone i metabolizam. Izaberite pravu hranu sa niskim glikemijskim indeksom, uključujući sveže povrće, voće, mahunarke, žitarice bez glutena, orašaste plodove, semenke i visoko kvalitetne životinjske proteine.
Uklonite sve zaslađivače
Veštački zaslađivači mogu podići nivo insulina i doprineti insulinskoj rezistenciji.
Mnogi od nas su izgubili su dodir sa onim što predstavlja „slatko“. Moramo da resetujemo svoje receptore za ukus tako što ćemo smanjiti unos slatkiša. Tada bi mogli ponovo da osećamo prirodnu slatkoću, recimo, prirodne vanile ili pečenih badema.
Pravite razmake između obroka – Isprekidani post
Post je evolucijski uklopljen u našu fiziologiju, pokrećući nekoliko bitnih ćelijskih funkcija. Prelazak sa nahranjenog u stanje posta pomaže nam više od samog sagorevanja kalorija i gubljenju kilograma.
Istraživači su proučili desetine istraživanja na životinjama i ljudima da bi objasnili kako jednostavan post poboljšava metabolizam, snižavajući šećer u krvi, smanjivajući upalu, što poboljšava niz zdravstvenih problema, od artritičnog bola do astme i čak pomaže u uklanjanju toksina i oštećenih ćelija, što smanjuje rizik za rak i pojačava rad mozga.
Postoje dokazi koji ukazuju na to da je dejstvo cirkadijalnog ritma posta efikasan kada su obroci ograničeni na osam do 10 sati tokom dana. Ovo znači da se hranimo tokom dana između 08-10h a preostalih 14-16h se posti.
Naravno, svako je drugačiji i ovakav plan isprekidanog posta treba ozbiljno razmotriti I prilagoditi svakom individualno.
Kontrolišite upalu
Prehrambeni šećeri svih vrsta i rafinisana biljna ulja najveći su uzročnici upale u organizmu. Oni povećavaju nivo insulina i uključuju gene koji dovode do hronične upale, stvarajući više upala, lošu kontrolu šećera u krvi i hroničnu bolest.
Pored uklanjanja namirnica koje su štetne, važno je identifikovati i ukloniti hranu na koju možete biti senzitivni ili alergični kako biste kontrolisali upalu. Uključite namirnice koje deluju protivupalno, uključujući ribu, sveže mleveno laneno seme i riblje ulje, prirodne probiotike i prebiotike (batat, lisnato povrće, prirodno fermentisani proizvodi).
Povećajte hranu bogatu vlaknima.
Dok su naši preci iz paleolita dobijali 50 – 100 grama vlakana dnevno, danas prosečno imamo manje od 15 grama. Studije pokazuju da hrana sa visokim sadržajem vlakana može biti jednako efikasna kao i lekovi protiv dijabetesa za snižavanje šećera u krvi bez nuspojava.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera u krvotok iz creva. Jedite širok izbor biljnih namirnica bogatih vlaknima, uključujući orašaste plodove, semenke, voće, povrće i mahunarke.
Spavajte kvalitetno
Čak i delimična noć lošeg sna doprinosi insulinskoj rezistenciji. Neka san postane glavni prioritet za normalizaciju nivoa insulina. Izbegavajte da jedete tri sata pre spavanja i uživajte u toploj kupki pred spavanje za povećanje telesne temperature i opuštanje mišića.
Pođite na spavanje i budite se u ustaljeno vreme. Po potrebi isprobajte biljne terapije za opuštanje i bolji san ili melatonin.
Rešite se nutritivnih nedostataka
Brojni nutrijenti igraju važnu ulogu u upravljanju insulinom, uključujući Vitamin D, hrom, magnezijum i alfa lipoinska kiselina. Manjak cinka, hroma i mangana kao i bilo kog drugog hranljivog sastojka može da poremeti vašu biohemiju, narušavajući ravnotežu glukoze u krvi.
Vežbajte
Vežba bi mogla da bude najmoćniji lek za regulaciju šećera u krvi. Fizička vežba utiče da ćelije postanu osetljivije na insulin.
Kada je u pitanju vežbanje, vreme postaje velika prepreka za mnoge ljude. Zato je preporuka intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), koji možete da radite samo nekoliko minuta dnevno.
Kombinovanje kardio treninga sa treningom sa tegovima pruža najefektivniji način normalizacije nivoa šećera u krvi i insulina.
Kontrolišite nivo stresa
Hronični stres podiže kortizol, vaš glavni hormon stresa. Povećani nivo kortizola povećava šećer u krvi i podstiče nagomilavanje masti u stomaku koje obično vidimo kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
Ne možete eliminisati stres, ali možete umanjiti njegov uticaj. Pronađite metod umanjenja stresa koji vam odgovara. To bi mogla biti: meditacija, joga, duboko disanje ili vežbanje, šetnja, planinarenje…
Insulinska rezistencija je (možda) jedan od glavnih pokretača mnogih – ako ne i većine – današnjih hroničnih bolesti. Ipak, ovo stanje možete poboljšati jednostavnim promenama stila života, kao što su održavanje optimalne telesne težine, zdrava ishrana i vežbanje.
Prevencija insulinske rezistencije je jedan od najmoćnijih načina za duži i kvalitetniji život.
Coprinus comatus je jedna od medicinskih gljiva sa dugogodišnjom upotrebom u tradicionalnoj medicini. Pokazuje mnoga blagotvorna dejstva u organizmu čoveka u prevenciji i kao pomoć u tretmanu različitih poremećaja zdravlja. Posebno se izdvaja pozitivnim delovanjem na regulaciju povišenog nivoa šećera u krvi. Aktivni sastojci gljive ispoljavaju antioksidativno, zaštitno i regenerativno dejstvo na ćelije pankreasa od oštećenja slobodnim radikalima. Kod dijabetesa tip I, upotreba Coprinus comatus može da ima povoljno dejstvo u smanjenju rizika od pojave komplikacija dijabetesa. Povoljno deluje na regulisanje povišenog nivoa holesterola i triglicerida. Sadrži značajan procenat vlakana koja povoljno utiču na varenje i probavu, kao i na vrednost šećera u krvi.Coprinus comatus se preporučuje kao pomoćno sredstvo:
U tretmanu dijabetesa
Kod povišenog nivoa holesterola i triglicerida
Kod opstipacije
U tretmanu hemoroida
U dijetama za mršavljenje
