Kardiovaskularne bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova uključuju mnogobrojne poremećaje i bolesti, od kojih je značajan broj posledica ateroskleroze.

Ateroskleroza je stanje koje nastaje usled stvaranja “plaka” na zidu krvnog suda. Normalna građa zida krvnog suda se time menja i sužava se njegov lumen. Smanjuje se protok krvi kroz krvne sudove, a u slučaju potpunog začepljenja dolazi do pojave infarkta organa koji taj krvni sud snabdeva krvlju.

U bolesti srca i krvnih sudova ubrajamo:

• Kardiovaskularne bolesti: ishemijska bolest srca, srčani udar, srčana slabost, poremećaji srčanog ritma, bolesti srčanih zalistaka.
• Cerebrovaskularne bolesti posledica su oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju mozak. U cerebrovaskularne poremećaje i bolesti ubrajamo tranzitorni ishemijski atak i moždani udar (šlog).
• Bolest perifernih arterija (BPA) ili periferna vaskularna bolest nastaje sužavanjem perifernih krvnih sudova, a najčešće se opisuju bolesti arterijskih krvnih sudova koje ishranjuju donje ekstremitete.

Ishemijska bolest srca uzrokovana je nedovoljnim protokom krvi u krvne sudove koji ishranjuju srce. Osnovni problem uglavnom je ateroskleroza. Iako se najčešće javlja kod starijih osoba, sve je češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba.

Srčani udar (infarkt srca) nastaje kada se neka od grana koronarnih arterija začepi trombom. Deo srčanog mišića nizvodno od začepljenja ostaje bez kiseonika i hranljivih materija, I ukoliko se začepljenje vrlo brzo ne ukloni, dolazi do nepovratnog oštećenja tkiva. Srčani udar je ozbiljno stanje koje direktno ugrožava život pacijenta i zahteva hitno zbrinjavanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Srčana slabost ili srčana insuficijencija. Srce je pumpa koja neprekidno radi i obezbeđuje normalno proticanje krvi kroz sve krvne sudove. Ova funkcija srca može biti narušena različitim faktorima koji dovode do manje ili više izraženih simptoma srčane slabosti. Srčana insuficijencija progresivno napreduje, i ukoliko se ne sprovede odgovarajuća terapija, pacijent vrlo brzo može biti čak i životno ugrožen.

Poremećaji rada srca ili aritmije predstavljaju funkcionalne poremećaje ritma srčanih otkucaja. Većina osoba ima povremeno osećaj “preskakanja” srca, koji može biti uzrokovan stresom, umorom, kofeinom i drugim stimulativnim materijama. Ovi poremećaji ritma su kratkotrajni i prolaze bez posledica. Aritmije su zajednički naziv za dve vrste problema: ubrzan i usporen rad srca. Ubrzan rad ili tahikardija postoji kada je broj otkucaja veći od 100 u minuti. Usporen rad srca ili bradikardija postoji kada je broj otkucaja manji od 60 u minuti.

Oboljenja srčanih zalistaka mogu biti urođena i stečena. Urođena postoje na rođenju, i obično su posledica delovanja nekog faktora u toku intrauterinog života bebe. Stečena oštećenja srčanih zalistaka nastaju u toku života, a mogu biti posledica infekcije (streptokokna angina) ili nekog drugog poremećaja (komplikacija preležanog srčanog udara).

Poremećaji cerebralne cirkulacije remete normalno snabdevanje mozga krvlju, što za posledicu može imati blage funkcionalne promene prolaznog karaktera, ili, kod izraženih poremećaja dotoka krvi, razvoj moždanog udara (infarkt mozga, šlog). Infarkt mozga može biti ishemijski, kada dolazi do prekida u snabdevanju krvlju određenog dela mozga, ili hemoragijski, kada dolazi do pucanja krvnog suda. Kod hemoragijskog moždanog udara oštećenje tkiva nastaje usled pritiska krvi koja ističe iz krvnog suda.

Bolest perifernih arterija (BPA) nastaje usled razvoja ateroskleroze u arterijama koje snabdevaju krvlju donje ekstremitete. Blaži oblici bolesti mogu biti asimptomatski ili sa povremenom pojavom grčeva, trnjenja ili klaudikacija (iznenadna pojava tromosti, bola i utrnulosti u toku hodanja). Teži oblici BPA karakterišu se pojavom bolova u mirovanju, atrofije kože i gubitka maljavosti ekstremiteta, a kod veoma izraženih poremećaja cirkulacije krvi može doći do razvoja ishemijskog ulkusa ili gangrene nogu.