Prioritet za imunitet !

Endokrinološki sistem

endokrinisistem

Endokrinologija je grana medicine koja se bavi poremećajima endokrinog sistema sastavljenog od žlezda i hormona koji se luče iz njih. U endokrinim žlezdama, pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine, sintetišu se hormoni koji su odgovor na te informacije. Hormoni su odgovorni za aktivnosti u našem organizmu : metabolizam, seksualne aktivnosti, rast, količina vode i minerala u organizmu. Hormoni su organska jedinjenja različite hemijske prirode, koja se (putem krvi, limfe ili cerebrospinalne tečnosti) izlučuju iz žlezda i dospevaju do raznih oragana u ljudskom organizmu. Hormoni pronalaze ciljana tkiva prepoznavajući svoje receptore. Sa receptorima hormoni reaguju na specifičan način i nizom hemijskih reakcija izazivaju metabolički efekat u ćeliji. Njihovo delovanje je vrlo specifično, pa nedostatak hormona dovodi do karakterističnih promena u organizmu.
Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezda).
Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i drugi organi (jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce), a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.
Hormonska regulacija metaboličkih aktivnosti uključuje hijerarhiju tipova ćelija koje utiču jedna na drugu bilo da bi stimulisali ili izmenili oslobađanje ili aktivnost određenog hormona. Sekrecija hormona iz endokrinih ćelija je stimulisana hemijskim signalima koji potiču iz viših ćelija u hijerarhijskom sistemu. Kod sisara je glavni koordinator hormonske aktivnosti, hipotalamus koji reaguje na impuls primljen iz centralnog nervnog sistema.

Endokrini sistem

Hipofiza je jedna od najvažnijih endokrinih žlezda našeg organizma. Smeštena je u udubljenju klinaste kosti (turskom sedlu). Spojena sa hipotalamusom. Sastoji se iz tri režnja : prednjeg (adenohipofiza), srednjeg (intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).
Prednji režanj hipofize, adenohipofiza, luči dve grupe hormona :
Somatotropni hormon (hormon rasta) koji reguliše rast i razvoj organizma.
Tropini (stimulini) koji direktno utiču na rad drugih žlezda.
U grupu troponina spadaju:
Tireotropni hormon (TSH) – simuliše lučenje štitne žlezde.
Adenokortikotropni hormon (ACTH) – stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde.
Folikulostimulirajući hormon (FSH) – simuliše razvoj folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca uslovljava spermatogenezu.
Luteostimulirajući hormon (LH) – stimuliše lučenje polnih hormona žene (progesteron) i muškarca (testosteron).
Luteotropni hormon (LTH) – izaziva lučenje mleka kod žena (prolaktin).
Zadnji režanj hipofize, neurohipofiza, predstavlja mesto gde se deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu : antidiuretični hormon (vazopresin) koji stimuliše reapsorpciju vode iz primarne mokraće i oksitocin koji pojačava kontrakcije materice prilikom porođaja i stimuliše naviranje mleka nakon porođaja.

Endokrini pankreas sadrži Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ. Ćelije β luče insulin, a ćelije α luče glukagon. Ova dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi. Oba su podjednako važna upravo zbog svog antagoničnog svojstva. Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest, dok pri nedostatku glukagona dolazi do hipoglikemije (smanjen nivo šećera u krvi) što može prouzrokovati komu.

Štitna žlezda se nalazi priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko Tireotropnog hormona (TSH) koji stimuliše rad štitnjače. Tiroida luči hormone (tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin) za čiju je sintezu neophodan jod. Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. Tireokalcitonin snižava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju.
Paratireoida ili paraštitna žlezda je parna žlezda. Luči parathormon koji reguliše količinu kalcijuma i fosfora u krvi i kostima.

Nadbubrežne žlezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.
Kora nadbubrežne žlezde luči mineralokortikoide aldosteron i kortikosteron, koji regulišu promet minerala (natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu. Ovi mineralokortikoidi se nazivaju hormoni koji čuvaju život.
Kora nadbubrežne žlezde luči i glikokortikoide (kortizol) koji regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Androgeni i estrogeni hormoni kore nadbubrežne žlezde utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.
Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema iz koga i dolazi impuls koji stimuliše njihovo lučenje – ubrzavaju rad srca i povećavaju krvni pritisak.

Polnie žlezde su pod uticajem adenohipofize. Endokrina uloga testisa ogleda se u aktivnosti Lejdigovih ćelija koje luče testosteron koji, u pubertetu, dovodi do rasta polnih organa i razvića sekundarnih polnih odlika dečaka. Ovarijum luči estrogene i progesteron. Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika devojčica. Oba hormona regulišu menstrualni ciklus kod žena. Progesteron ima važnu ulogu i u trudnoći, jer je njegova funkcija da održava trudnoću dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona.
Dakle, uloga hormona u našem organizmu je vrlo značajna. Hormoni regulišu i održavaju celokupan metabolizam, sastav krvi i drugih telesnih tečnosti i normalno funkcionisanje organa. Oni vrše kontrolu i obezbjeđuju rast i razvoj različitih tkiva, organa i celokupnog organizma. Gotovo da nema procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem jednog ili više hormona. Svaki hormon ima specifične uticaje na metabolizam i funkciju posebnih organa.
Usled nedostatka, smanjenje sinteze ili povećanog stvaranja hormona mogu nastati promene u hemijskim reakcijama koje remete metabolizam i tako izazivaju razne poremećaje i bolesti.

No Comments Yet

Leave a Reply

PRIMED PRODAJNE LOKACIJE

POSETITE NAS!!!

PRIMED BIO APOTEKA
Bul. Zorana Đinđića 83 lokal 4/3,Novi Beograd- Arena
radnim danima: 12-20 časova
subota: 08-16 časova
Kontakt: 011/3122-979 i 060/580-7805 PRIMED BILJNA APOTEKA
U ul. Vojvode Stepe 120, lokal 2,
kod Voždovačke crkve u Beogradu
radnim danima: 08-20h
subotom: 8-16h
tel: 011/3912-431
tel: 011/3910-187
mob: 065/3910-187
mob: 063/553-534
PRIMED BIO SHOP
Knez Mihailova 21a, Beograd
TC Milenijum
tel: 011/32-88-948
Radno vreme: 11-19h
Subotom: 11-16h PRIMED BIO SHOP 2
Tržni Centar Piramida
Jurija Gagarina 151g, lokal 10
Radno vreme:
Radnim danima: 11-19 časova
Subotom: 08-16 časova
Kontakt telefon: 011/216-80-73 primarna.medicina@gmail.com

PRIMED 2 Diši lako

p2-bronhitisrs

Konsultacije sa doktorima:

Dr Danica Petrović,

Dr Tanja Kuburić,

Konsultacije radnim danima od 09 do 19h

na tel: 011/7151265

Dr Vladimir Petrović

Konsultacije radnim danima od 18 do 21h i vikendom od 08 do 20 h

na tel: 064/1757593

Pridruži se

Brzi kontakt:

Srbija tel: +381113910187 mob: +381653910187

BIH mob:+38765496582 tel:+38751430430

Hrvatska mob:+385996963929

Makedonija mob: +38971566898

Crna Gora mob: +38268703003

Kosovo tel: +37744151629 mob:+381645172947

Rumunija tel: 0356-564-516 tel: 0371-780-958

Prevedi sajt na:

Engleski jezik

Rumunski jezik

Slovenski jezik

Makedonski jezik

Nemački jezik

Iskustva

Nada Kurdulija moja cerka je imala problem sa trombocitima pa su joj ustanovili da joj je mali hemoglobin nema sta nije pila od aronije do raznih preparata za podizanje imuniteta sve dok vas nismo pronasli preko interneta za manje od mesec dana hemoglobin joj se poveco sa 87 na 120 danas sam opet kupila uz to se mnogo bolje oseca i trombociti su joj se povecali veliki pozdrav i hvala primedu 5

BIOSHOP MINELA BANJA LUKA

Kninska 11, 78000 Banja Luka Tel. +38751 216824 Fax: +38751 212970 Email: minelabio@yahoo.com

Odakle nam dolaze posetioci?

Preporučujemo

protiv tumora

Gledali ste nas na televiziji

Saveti i informacije

Ukoliko imate potrebu da se više informišete o PRIMED preparatima ili drugim dijetetski proizvodima koji se nalaze na ovom sajtu, ili jednostavno želite stručan savet za vaš zdravstveni problem, napišite email na: e-mail: zdravsavet@gmail.com Stručan tim sastavljen od lekara, farmaceuta, api&fito terapeuta i nutricioniste će se potruditi da odgovori na sve Vaše upite u najkraćem roku.