PRImarna-MEDicina

Prioritet za imunitet !

Respiratorne infekcije

Respiratorne infekcije čine veliku grupu infektivnih bolesti različite etiologije, koje se klinički manifestuju opštim znacima infekcije različitog inteziteta i uglavnom dobrom prognozom.
Respiratorne infekcije su najrasprostranjenija oboljenja u svakodnevnoj praksi, kako kod dece, tako i kod odraslih.Šire se brzo, naročito u dečjim kolektivima, pogotovo u toku zime i proleća.

Osipne groznice

Osipne groznice su grupa bolesti koje se odlikuju temperaturom i pojavom ospe kao stalnim i karakterističnim znakom.
Ospa (egzantem) je promena koja se javlja na koži celog tela ili većeg dela kože. Ospa na sluzokožama naziva se anantem i javlja se obično pre egzantema, ali ranije i nestaje.Ospa može da bude:
Difuzna – sitna tačkasta ospa, između se ne vidi zdrava koža
Mestimična – između ospi postoji zdrava površina kože, kao da je poprskana crvenom bojom.
Elementi ospe su:
Macula – mala, okruglasta, crvena mrlja u nivou kože, koja se gubi na pritisak.
Papula – mala, okruglasta crvena mrlja iznad nivoa kože.
Vezikula – mehurić ispunjen bistro tečnošću.
Pustule – mehurić sa gnojavim sadržajem.
Krusta – sasušena tkivna tečnost, ponekad i sasušeni epidermalni otpad
Najpoznatije osipne groznice su :
Variola (velike boginje)
Varicella (ovčije , vodene boginje)
Morbili (male boginje)
Scarlatina (šarlah)
Rubella (crvenka)
Varicella

je akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica, virusnog je porekla, sporadičnog ili epidemičnog karaktera i manifestuje se pojavom karakteristične ospe.Uzročnik je virus varičele koji može izazvati i oboljenje herpes zoster. Virus se nalazi na sluzokoži gornjih disajnih puteva i vezikulama, a manje na krustama obolelih i veoma je otporan u spoljnoj sredini.
Inkubacija u proseku trje oko dve nedelje.
Izvor infekcije je isključivo bolesnik do otpadanja krusta, bolesnici su najzarazniji u prvim danima oboljenja.
Putevi širenja su Fligeove kapljice i direktan kontakt, ulazno mesto su sluzokoža gornjih puteva i konjuktive.
Epidemiološke karakteristike – uglavnom oboljenje dece predškolskog uzrasta, sa tendencijom češće pojave zimi i u rano proleće.
Tok bolesti:
Kataralni – povišena temperatura, malaksalost, glavobolja.
Osipni – odlikuje se pojavom ospe koja je mestimična, izbija u naletima i bez reda, svaki nalet praćen je skokom temperature. Lokalizuje se u svim delovima kože, uključujući lice, dlanove i tabane. Ospa ima centripetalnu distribuciju, ima je više po trupu nego po glavi i eksremitetime ospa vrlo brzo iz makule prelazi u papule i vezikule koje ostaju dan, dva bistar sadržaj se muti i ispupčava. One se tada suše i prelaze u kruste, po otpadanju krusta ne ostaju ožiljci. Osipni stadijum traje 6-7 dana. Zaštitne mere protiv varičele još su nedovoljne i slabo efikasne, izolovati bolesnika,a imunitet posle preležane bolesti je solidan.
Obavezno odvesti dete nadležnom pedijatru na pregled.

Morbilli

su iz grupe osipnih groznica endemično – epidemičnog karaktera.
Uzročnik oboljenja je virus morbila, koji je vrlo neotporan u spoljnoj sredini, dovoljno je izaći iz sobe morbiloznih bolesnika i na vazduhu i suncu virusi brzo uginu.
Inkubacija morbila traje 9-11 dana.
Izvor infekcije je isključivo obolela osoba. Kliconoštvo ne postoji. Bolesnici su zarazni pet dana pre ospe i pet dana posle ospe.
Putevi širenja – zbog slabe otpornosti virusa Fligeove kapljice ili direktni kontakt.
Ulazno mesto – sluzokoža gornjih respiratornih puteva, kao i sluzokoža konjuktiva.
Imunitet posle preležane bolesti je trajan.
Pre uvođenja obavezne imunizacije morbili su bili jedno od najbrojnijih infektivnih oboljenja.
Tok bolesti:
Kataralni – povišena temperatura, kataralne promene na sluzokoži i enantem, suvim kašljem, promuklim, hrapavim glasom i malaksalošću, oči crvene – uplakane i uznemirenost.Na sluzokoži obraza mogu da se pojave u visini kutnjaka sitne beličaste mrlje tzv. Koplikove mrlje po čemu se morbili i prepoznaju.
Osipni stadijum – najpre izbija iza ušiju, zahvata lice, ponekad i kosmati deo glave, a zatim po vratu, prsima, rukama, dlanovima, a na krju zahvata noge i tabane. Izbijanje ospe je oko 48 sati. Kada se pojavi po celom telu ospa se povlači istim redom kako se i pojavila i svi simptomi se postepeno gube.
Rubella

rubeola, crvenka je blaga virusna sepsa iz grupe osipnih groznica. Klinički se odlikuje morbiloformnom ili skarlatinoformnom ospom i uvećanjem svih limfnih žlezda, naročito subokcipitalnih i retroaurikularnih.
Uzročnik rubeole je virus rubeole, koji se nalazi kod obolelih u krvi i nosno – ždrelnoj sluzi, slabo je otporan u spoljnoj sredini.
Inkubacija traje obično 2 – 3 nedelje.
Epidemioške karakteristike – pokazuje sezonski karakter zima – rano proleće.
Tok bolesti:
Kataralni stadijum – povišena temperatura, kijavica i blagi kašalj.
Osipni stadijum – lokalizovana je na svim delovima kože i nastaje brže nego kod morbila, isčezava brzo,za 24 – 48 sati, ne ostavljajući hiperpigmentaciju i nestaje temperatura, javlja se uvećanje limfnih žlezda i do tri nedelje.
Imunitet posle preležane bolesti ja trajan.

Scarlatina

šarlah je akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica, prouzrokovana piogenim streptokokom iz grupe A.
Inkubacija je kratka 2-5 dana.
Izvor infekcije su bolesnici od neke bolesti iz grupe streptokoka i zdrave kliconoše kojima je bris grla pozitivan.
Putevi prenošenja su kapljični, aerogeni, prašina kao i direktni i inderektni kontakt.
Ulazno mesto su uglavnom sluzokoža ždrela i tonzila, reće povrede kože i sluzokože.
Tok bolesti:
Invazioni nastaje naglo, karakterističnim trijasom – bol u grlu, temperatura i povraćanje, sa gnojem prekrivene tonzile.
Osipni stadijum – šarlahna ospa, izbija brzo ima je svuda osim na licu, kosmatom delu glave, dlanovima i tabanima. Koža je suva, prekrivena ospom, svrbi, obrazi zažareni, a oko usana se vidi bledilo – Filatovljev znak.
Grlo je crveno, jezik obložen po sredini, a vrh i ivice su slobodni. Posle nekoliko dana nestaju naslage sa jezika i on postaje malinast, što je karakteristično za šarlah. Ospa je izražena na pregibnim stranama, u lakatnom pregibu. Po pastiji, koji je prvi opisao nazivaju se Pastijin znak. Podvilične limfne žlezde su uvećane, a srčana radnja ubrzana.
Prazan period – traje 7 dana
Stadijum perutanja – koža se peruta, prvo lice, vrat i trup, a zatim dlanovi i tabani, na kojima je perutanje obilno, jer je koža tvrda i debela na tim delovima tela.
Imunitet posle preležane bolesti je solidan, ali samo tzv. Antitoksični imunitet, dok je antibakterijski kratak.

Streptococcosis

streptokokoze su velika grupa infektivnih i neinfektivnih oboljenja prouzrokovana najčešće beta – hemolitičkim streptokokama.
Najpoznatije i najčešće kliničke manifestacije streptokoknih infekcija kod dece predškolskog uzrasta su:
Angine
Faringitis
Bronhitis
Bronhopneumatska groznica
Zapaljenje bubrega i srca itd.
Erysipelas

crveni vetar je akutno infektivno oboljenje prouzrokovano hemolitičkim streptokokom piogenes iz grupe A.
Uzročnik erizipela je strptococcus pyogenes iz grupe A.
Inkubacija – od nekoliko časova do nekoliko dana.
Tok bolesti – Bolest počinje naglo, praćena jezom, glavoboljom i opštom malaksalošću. Na mestu infekcije se javlja svrab i bol koji se sve više pojačava. Koža je na tom mestu infekcije crvena, otečena, i sjajna, površina izbrisana. Karakteristika erizipela je da se brzo širi, osetljivost izražena po periferiji, po ovom crvenilu mogu da se jave vezikule ili bule. Okolne limfne žlezde su otečene i bolne. Obično se javlja na licu, polazno mesto je okolina nosa i brzo se širi na oba obraza u vidu leptira, a zaustavlja se na granici kosmatog dela glave.
Imunitet posle preležane bolesti ne stiče se već predispozicija – naklonost za pojavu recidiva.

Angine

gušobolja je akutna infektina bolest.
Angina je akutna infektivna bolest različite etiologije, koja se manifestuje povišenom temperaturom, bolovima u grlu i otežanim gutanjem.
Uzročnik – bakterije (piogeni streptokok iz grupe A, ređe stfilokok), virusi (adenovirusi, virus influence, rinovirusi), spirohete i gljivice (candida albicans).
Izvor infekcije je čovek – kao bolesnik ili kao kliconoša, najvažniji put prenošenja je vazduh i direktan kontakt. Ulazno mesto infekcije su respiratorni i digestivni trakt, ređe povrede kože. Streptokokne angine se javljaju sporadično i u manjim epidemijama, najviše u jesen i zimu.
Tok bolesti – U kliničkoj slici nezavisno od uzročnika , dominiraju opšti i lokalni – bol u grlu i otežano gutanje i povišena temperatura. Prisutnost agine se potvrđuje – uzročnik – laboratorijski, izolacijom uzročnika – brisom iz grla i nosa.
Imunitet je nesolidan.

Diphteria
difterija je podmukla i teška akutna infektivna bolest.
Uzročnik – Corinebactrium diphteriae. Klinički se ispoljava lokalnim promenama u vidu karakterističnih skrama i simptomima opšte intoksikacije, sa tendencijom oštećenja miokarda, krvnih sudova i perifernog nervnog sistema. Zahvaljujući vakcinaciji difterija kod nas ne predstavlja ozbiljan medicinski problem.
Inkubacija – je od 3 – 5 dana.
Izvor infekcije – je isključivo čovek i to bolesnik ili kliconoša.Ulazno mesto su respiratorni organi – putevi širenja – Fligeovim kapljicama, kapljičnim jezgrima, prašinom, dok direktan i indirektan kontakt preko stvari iz bolesnikove okoline manje je značajan.
Tok bolesti – Bolst počinje podmuklo, malaksalošću, gubitkom apetita i nelagodnošću u grlu sa povišenom teesnom temperaturom. Tonzile su prekrivene paučinastim naslagama, posle dva-tri dana javljaju se karakteristične difterične skrame koje su sjajne, slaninaste, jasno ograničene, čvrsto prirasle i ne smeju se skidati, jer može doći do obilnog krvarenja. Skrama se širi dalje, limfne žlezde uvećane, radnja srca ubrzana, tenzija snižena.Nelečeni slučajevi mogu preći u maligne bolesti.
Javlja se i difterija nosa, oka i vulve, krup (difterija larinksa).

Pertusis

veliki kašalj je akutna infektivna bolest koja se ispoljava upornim kašljem i zacenjivanjem.
Uzročnik – je Bordetela pertusis (haemophilus pertusis), koja je nepokretna, ne stvara pore i veoma je neotporna u spoljnoj sredini.
Izvor infekcije – je isključivo oboleli u početku bolesti.
Putevi širenja su Fligeove kapljice i direktan kontakt, a ulazno mesto infekcije je respiratorni trakt.
Inkubacija – oko sedam dana.
Tok bolesti – Uporni suvi kašalj koji se svakim danom povećava postaje grublji, hrapaviji i dete izbacuje pri kašlju lepljivu sluz. Noću upornim kašljem bolesnik se zacenjuje, povraća i zbog grča larinksa nastaje karakterističan piskav, kreštav udisaj. Na vrhuncu napada dolazi do apnoične faze, koja traje oko pola minuta (bolesnik ne diše) , lice pomodri, očni kapci se naduvaju, a iz nosa ističe dosta sluzi.
Zahvaljujući vakcinaciji, pertusis više nije veliki medicinski problem.

Parotititis epidemica

je blaga virusna sepsa prouzrokovana virusom mumsa.
Uzročnik – virus mumpsa iz grupe iz grupe miksovirusa.
Izvor infekcije – su bolesnici do do povlačenja otoka, najveća zaraznost je pri kraju inkubacije i prvih dana bolesti. Putevi širenja su Fligeove kapljice i pljuvačka obolelih, a i kontaktom sa predmetima obolelog.
Tok bolesti – Povišena telesna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, gubitak apetita, bolovi u mišićima i zglobovima.Pojava otoka i bol u predelu parotidne žlezde, ređe sa obe strane, koji je blede boje nejasno ograničen, elastičan i bolan.
Imunitet posle preležane bolesti je solidan.

Mononucleosis infekciosa

infektivna mononukleoza ja akutno infektivno oboljenje retikulohistiocitnog sistema.
Uzročnik – je virus Epstein – Barr, iz grupe herpes virusa.
Inkubacija – od sedam do četrnaest dana.
Izvor infekcije – javlja se u svim godišnjim dobima, a putevi prenošenja su pljuvačka, odnosno direktnim orofaringalnim putem (bolest poljupca).
Tok bolesti – Povišena temperatura, malaksalost, zamor, znojenje, gubitak apetita, bol u grlu i otežano gutanje. Uvećane limfne žlezde traju 3 do 4 nedelje nastaju prvo na vratu pa se proširuju na sve regionalne limfne žlezde. Uz limfadenopatiju javlja se otok očnih kapaka, ponekad čitavog lica, traje obično između 5 i 7 dana.
Imunitet posle preležane bolesti je solidan.

Nazeb, prehlada, infektivna kijavica

je akutna infektivna bolest nazofaringealne sluzokože, virusnog porekla, koja se klinički manifestuje kijavicom, bez opštih simptoma infekcije.
Uzročnik nazeba su grupe međusobno srodnih virusa koji se nazivaju rinovirusi, enterovirusi ECHO i Coxacki su zastupljeni , ali u manjem procentu.
Inkubacija je kratka, obično dva do tri dana.
Izvor infekcije su bolesnici u akutnoj fazi ili vironoše.
Ovo oboljenje se obično javlja u vidu manjih epidemija i endemično, uglavnom je sezonskog karaktera, zbog nedostatka imuniteta ista osoba može oboleti više puta godišnje. Putevi prenošenja direktnim kontaktom Fligeovim kapljicama. Ulazna vrata su respiratorni putevi.
Tok bolesti – Bolest se klinički manifestuje uglavnom lokalnim simptomima zapaljenja nazofaringealne sluzokože – kijavicom, curenjem nosa, blagi umor i slaba glavobolja, bez opštih simptoma infekcije.
Zaštita od prehlade nema ni aktivne niti pasivne zaštite, ona se praktično sastoji od odgovarajućeg načina oblačenja u odnosu na spoljnu temperaturu.

Akutna virusna respiratorna oboljenja – (rinitis, tonzilitis, laringitis, bronhitis)

Akutan virusna respiratorn oboljenja su grupe benignih oboljenja virusne etiologije, koja se ispoljavaju kratkotrajnom febrilnošću, dominantnim respiratornim simptomima i slabo izraženim opštim simptomima infekcije.
Uzročnici su adenovirusi, respiratorni sinicijalni virusi, virusi parainfluence, neki tipovi Coxacki i EHO virusi.
Inkubacija je kratka – nekoliko dana.
Izvor infekcije je obolele osoba, a prenosi se kapličnim putem, direktnim oralnim kontaktom. Ulazno mesto infekcije je respiratorni trakt.
Tok bolesti – Klinički se manifestuje polimorfno. Javlja se lako uvećana temperatura, sa jako izraženim kataralnim simptomima (konjuktivitis, rinitis, faringitis, traheobronhitis, bol u grlu, slaba glavobolja, promuklost, kašalj, pojačana sekrecija suza). Bolest traje 3 – 4 dana. Oboljenja imaju sezonski karakter zima – rano proleće.
Opšte preventivne mere su praktično bez značaja potrebno obolelog izolovati – kućna izolacija.

Grippus epidemicus

grip – influenca je akutna infektivna bolest i veoma kontagiozno virusno oboljenje epidemičnog, a ponekad i pandemičnog karaktera.
Uzročnik je virus gripa koji spada u grupu mikrovirusa. Postoje tri različita, imunobiološki nezavisna tipa virusa – virus A, sa 3 podgrupe, virus B i virus C. Među njima i ne postoji unakrsni imunitet.
Tok bolesti – Povišena telesna temperatura, simptomi opšte infekcije i slabim kataralnim promenama gornjih disajnih puteva.
Zaštita – prevencija (specifične mere) se sastoje od korišćenja dve vrste vakcine – mrtve i žive. Mrtva vakcina se daje parenteralno, a živa intranazalno. Potrebna kućna izolacija obolelih i simptomatsko lečenje.