Prioritet za imunitet !

Disajni organi

Vazduh u toku udisanja ulazi u pluća kroz traheju na račun spuštanja dijafragme.Vazduh u toku izdisanja izlazi iz pluća na račun kontrakcije interkostalnih mišića i pomeranja dijafragme.

Disanje je potpuno automatizovana operacija, i odvija se na podsvesnom nivou. Moguće je uticati na disanje voljnim aktivnostima.
Uobičajeno, čovek udahne 12 do 20 puta u minutu. Respiratorni trakt delimo na:
– gornji respiratorni trakt (nos, nosna šupljina, farinks
– ždrelo, larinks – grlo, i gornji deo traheje), i
– donji respiratorni trakt (donji deo traheje, i pluća koja uključuju bronhije i alveole). Deo respiratornog sistema su i plućna maramica i respiratorni mišići koji „ograđuju“ plućni prostor (dijafragma i interkostalni – međurebarni mišići)

Parcijalni pritisak gasova pokazuje zasićenost krvi kiseonikom i ugljendioksidom. Unutrašnje disanje se odnosi na razmenu kiseonika i ugljendioksida izmešu krvi i ćelija. Spoljno disanje se odnosi na razmenu kiseonika i ugljendioksida u plućima krvi sa vazduhom koji je u plućima.

Kiseonik se vezuje za crvena krvna zrnca, a ugljendioksid oslobađa i izbacuje u atmosferu pri izdisanju. Ovaj proces je moguć uz prisustvo hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, i odgovarajuću građu crvenih krvnih zrnaca.

Alveole su od elastičnog tkiva, i ima ih nekoliko miliona. Svaka alveola je obavijena pulmonarnim kapilarima. Alveole su obavijene
telesnom tečnošću koja je potrebna da bi se u njoj rastvorili gasovi i prešli iz jednu u drugu ćeliju.

Kiseonik se “unosi” u ćelije, a ugljendioksid “odnosi” iz ćelija na spoju kapilara i drugih ćeija u organizmu (nervnih, mišićnih, itd.) mehanizmom koji može da se opiše termodinamičkim zakonima.

Kosti i rskavičavo tkivo grade nos i nosnu šupljinu. Na ulazu u nozdrve se nalaze dlačice koje treba da zaustave protok čestica pri disanju. Dve nosne šupljine su odvojene nosnom pregradom (nasal septum). U nosnoj šupljini je nosna mukoza koja proizvodi „mucus“. U toku udisanja vazduh se greje i vlaži. Bakterije i nečistoće se „lepe“ za mukus. Najveći deo mukusa čovek proguta, a bakterije bivaju uništene od kiselina koje učestvuju u varenju. U gornjem delu nosne duplje su receptori mirisa (olfactory receptors) koji detektuju isparenja materija koje su udahnute. Olfaktorni nervi prolaze kroz sitastu kost ka mozgu.

disajni-organi
Farinks je mišićna tuba iza nosne šupljine i usta i ispred kičme. Meka paleta sprečava da hrana i pljuvačka u toku gutanja odlaze naviše. Na zadnjoj strani se nalazi faringijalni krajnik, limfni čvorić koji sadrži makrofage. Iz farinksa postoje dva otvora (Eustahijeve tube). Eustahijeve tube omogućuju da vazduh ulazi i izlazi u srednje uho i na taj način obezbeđuju uslove za rad slušne membrane.
Na nižem delu farinksa se nalaze palatinalni krajnici, koji su takođe limfni čvorići.Krajnici obezbeđuju eliminaciju najvećeg broja štetnih materija koje bi mogle da oštete mukozu. Donji deo farinksa (ždrela) se nastavlja u ezofagus (jednjak) i larinks (grlo).

Larinks se često naziva „zvučna kutija“. Larinks obezbeđuje prolaz vazduha između traheje i farinksa. Larinks čine 9 rskavičavih prstenova povezanih ligamentima. Larinks treba da bude uvek otvoren za prolaz vazduha. Najveći prsten se naziva tiroidna hrskavica koji može da se napipa sa prednje strane vrata. Epiglotis je gornji prsten. U toku gutanja epiglotis se zatvara da hrana ne bi ulazila u traheju (dušnik).

Glasne žice su sa obe strane „glotisa“ i pomeraju se na stranu u toku disanja da bi vazduh mogao nesmetano da se kreće u i iz pluća. U toku govora mišići pomeraju glasne žice popreko u odnosu na glotis tako da pravilnom modulacijom nastaju prepoznatljivi glasovi. Kranijalni nervi (vagus) su motorni nervi koji obezbeđuju proizvodnju glasa (govora).

Traheja je dugačka između 10 do 13 centimetara.Traheja povezuje larinks i primarne brohije. Zidovi traheje imaju 16 do 20 hrskavica u obliku slova C. Otvoreni deo prstenova je sa zadnje strane da bi dozvolio širenje ezofagusa (jednjaka) u toku gutanja.

Primarne bronhije (leve i desne) su grane traheje. U plućima primarne bronhije se granaju u bronhijalno stablo. Bronhijalno stablo nema hrskavičavog tkiva. Bronhijalno stablo se dalje grana na bronhiole. Nepostojanje hrskavičavog tkiva je odgovorno za probleme koji nastaju u slučajevima spastičnog bronhitisa i astme.

No Comments Yet

Leave a Reply

PRIMED PRODAJNE LOKACIJE

POSETITE NAS!!!

PRIMED BIO APOTEKA
Bul. Zorana Đinđića 83 lokal 4/3,Novi Beograd- Arena
radnim danima: 12-20 časova
subota: 08-16 časova
Kontakt: 011/3122-979 i 060/580-7805 PRIMED BILJNA APOTEKA
U ul. Vojvode Stepe 120, lokal 2,
kod Voždovačke crkve u Beogradu
radnim danima: 08-20h
subotom: 8-16h
tel: 011/3912-431
tel: 011/3910-187
mob: 065/3910-187
mob: 063/553-534
PRIMED BIO SHOP
Knez Mihailova 21a, Beograd
TC Milenijum
tel: 011/32-88-948
Radno vreme: 11-19h
Subotom: 11-16h PRIMED BIO SHOP 2
Tržni Centar Piramida
Jurija Gagarina 151g, lokal 10
Radno vreme:
Radnim danima: 11-19 časova
Subotom: 08-16 časova
Kontakt telefon: 011/216-80-73 primarna.medicina@gmail.com

PRIMED 2 Diši lako

p2-bronhitisrs

Konsultacije sa doktorima:

Dr Danica Petrović,

Dr Tanja Kuburić,

Konsultacije radnim danima od 09 do 19h

na tel: 011/7151265

Dr Vladimir Petrović

Konsultacije radnim danima od 18 do 21h i vikendom od 08 do 20 h

na tel: 064/1757593

Pridruži se

Brzi kontakt:

Srbija tel: +381113910187 mob: +381653910187

BIH mob:+38765496582 tel:+38751430430

Hrvatska mob:+385996963929

Makedonija mob: +38971566898

Crna Gora mob: +38268703003

Kosovo tel: +37744151629 mob:+381645172947

Rumunija tel: 0356-564-516 tel: 0371-780-958

Prevedi sajt na:

Engleski jezik

Rumunski jezik

Slovenski jezik

Makedonski jezik

Nemački jezik

Iskustva

Nada Kurdulija moja cerka je imala problem sa trombocitima pa su joj ustanovili da joj je mali hemoglobin nema sta nije pila od aronije do raznih preparata za podizanje imuniteta sve dok vas nismo pronasli preko interneta za manje od mesec dana hemoglobin joj se poveco sa 87 na 120 danas sam opet kupila uz to se mnogo bolje oseca i trombociti su joj se povecali veliki pozdrav i hvala primedu 5

BIOSHOP MINELA BANJA LUKA

Kninska 11, 78000 Banja Luka Tel. +38751 216824 Fax: +38751 212970 Email: minelabio@yahoo.com

Odakle nam dolaze posetioci?

Preporučujemo

protiv tumora

Gledali ste nas na televiziji

Saveti i informacije

Ukoliko imate potrebu da se više informišete o PRIMED preparatima ili drugim dijetetski proizvodima koji se nalaze na ovom sajtu, ili jednostavno želite stručan savet za vaš zdravstveni problem, napišite email na: e-mail: zdravsavet@gmail.com Stručan tim sastavljen od lekara, farmaceuta, api&fito terapeuta i nutricioniste će se potruditi da odgovori na sve Vaše upite u najkraćem roku.