Tegobe zbog kojih se odlazi u bolnicu mogu potpuno da padnu u drugi plan zbog dugotrajne i bolne urinarne infekcije. Procenjuje se da 40 odsto svih bolničkih infekcija čine upravo zapaljenja mokraćnog sistema, a najveći broj njih nastaje zbog kateterizacije. Da bi se sprečile posledice nošenja katetera bitno je preduzeti neke od mera prevencije.
Bitno je da pacijent popije do litar i po tečnosti na dan i da prilikom stavljanja katetera budu sterilni uslovi. Takođe, neophodna je redovna zamena katetera, a njegovu promenu trebalo bi da obavlja lekar ili patronažna sestra svake dve do tri nedelje. Jednom do dva puta dnevno važno je da se kateter ispere rastvorom borne kiseline ili fiziološkim rastvorom. Kesa sa urinom bi trebalo da se prazni kada je puna do dve trećine, a važno je da bude okačena o krevet, nikako da ne bude na podu. Prilikom njene zamene, mesto na kojem se spaja sa kateterom mora da se očisti alkoholom.
Osim urinarne infekcije, posledica kateterizacije može da bude i pojava peska ili kamena u bubregu ili mokraćnoj bešici. Još veći problem nastaje kada dođe do oštećenja sluzokože mokraćnog kanala, jer dolazi do prodora bakterija iz urina u krv, što dovodi do “kateterske groznice“, pa čak i do nastanka urosepse.
Od značaja za sprečavanje urinarne infekcije može da bude i preventivna upotreba antibiotika, ali lekari nemaju usaglašen stav o vrsti, količini i vremenu primene ovih lekova pre stavljanja katetera. Zasad je praksa da samo pacijenti kod kojih su nađene bakterije u mokraći moraju preventivno da piju antibiotik pre nego što dođu na bolničko lečenje.
U cilju prevencije nastanka ovih neprjatnih infekcija idealno da se urinarni kateter ukloni što je moguće pre. Najbolje je tokom pet dana od uvođenja, jer učestalost pojave bakterija usled katetera tokom dva do deset dana je 26 odsto, a nakon mesec dana je gotovo 100 odsto.
Žene su u 50 odsto većem riziku od dobijanja infekcija urinarnog trakta u odnosu na muškarce. Razlog je u anatomiji mokraćnog kanala koji je kod žena kraći tri do četiri puta. Osim toga, kod žena je mnogo manja udaljenost između mokraćnog kanala i bešike, pa je bakterijama lakše da dođu do pogodnog mesta za razmnožavanje. U posebnom su riziku stariji pacijenti, kao i oni sa slabim imunitetom, odnosno oni kod kojih se sprovodi imunosupresivna terapija. Takođe, pacijenti sa sistemskim oboljenjima, kao što je dijabetes, smatraju se veoma rizičnim i podložnim za nastanak urinarne infekcije prilikom urinarne kateterizacije.
PRIMED 9 BRUSNICA JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, BRUSNICE I LEKOVITOG BILJA.
PRIMED 9 BRUSNICA se preporučuje kod čestih urinarnih infekcija, posebno E.coli infekcije. Aktivni sastojci preparata utiču na poboljšanje odbrambenih snaga organizma i pomažu u prevenciji čestih urinarnih infekcija. Redovnom upotrebom podstiču bržu eliminaciju bakterija i umanjuju mogućnost ponovnog javljanja infekcije. Zbog svog prirodnog sastava preporučuje se i kao preventivno sredstvo u cilju sprečavanja nastanka infekcija i kao dodatak antibiotskoj terapiji postojeće infekcije.