Moždani udar, ili šlog, spada u red onih nimalo bezazlenih bolesti koje u većini slučajeva ostavljaju posledice u vidu invaliditeta ili smrtnog ishoda. Za uspešno lečenje obolelog brzo zbrinjavanje je od životne važnosti.

Akutni moždani udar, šlog ili moždana kap, kako se bolest sve zove, predstavlja ozbiljno stanje. Reč je o ozbiljnom oštećenju koje je uzrokovano ili nedostatkom krvi u moždanom tkivu  ili  što je ređe, krvarenjem na tom istom mestu. Ishemija ili nedostatak krvi nastaje zbog začepljenja krvnog suda koji dovodi krv u moždano tkivo. Može i zbog obolevanja krvnih sudova, koji se tokom vremena sužavaju i na taj način smanjuju priliv krvi u mozak. U jednom kritičnom trenutku priliv hranljivih materija i kiseonika u krvi postaje toliko nizak da moždana ćelija trpi oštećenje od kojeg nema oporavka.

Nastupa smrt pogođene moždane ćelije, tako da se njena funkcija više ne vraća. Moždano tkivo je najosetljivije i najplemenitije u ljudskom organizmu. Jednom uništeno nije više u stanju da se revitalizuje i vrati u normalnu funkciju. Stepen oštećenja je različit  a zavisi od toga koji deo mozga je pogođen. Zato simptomi šloga i mogu biti različiti, od vrlo blagih, veoma teških, do onih smrtonosnih. No, na sreću, blizu pedeset odsto pacijenata ima određenu najavu moždanog udara. Simptomi najave moždanog udara ispoljavaju se u vidu prolaznih neuroloških poremećaja koji traju kratko. Po pravilu nekoliko minuta do najviše sat, a zatim se spontano u potpunosti povlače. Smetnje se ogledaju u prolaznoj slabosti funkcija jedne strane tela, noge i ruke. Može doći do njihovog trnjenja, oduzetosti, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda. Ove simptome prati i poremećaj govora koji nije moguć ili je nejasan, poremećaj vida na jednom oku, kada dolazi do sužavanja vidnog polja do potpunog zamračenja. Psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti, takođe prate ovo stanje. Iznenadna pojava vrtoglavice praćene nagonom za povraćanjem, kao i glavobolje prvo u potiljačnom delu, takođe su deo lepeze simptoma. Svi zajedno predstavljaju tranzitorne ishemijske atake (TIA), koji su prolaznog karaktera, ali u svakom slučaju predstavljaju najavu moždanog udara.

Posledice moždanog udara su izuzetno teške, osim u slučajevima kada je oporavak potpun. U slučajevima kada je oporavak izrazito težak ili nemoguć, ljudi su onesposobljeni, često prikovani za krevet ili invalidna kolica, nisu u stanju da brinu o sebi. Rehabilitacija se primenjuje i u njihovom slučaju, ali je oporavak veoma dug i neizvestan. Nažalost, kod jednog broja pacijenata bolest je sa fatalnim ishodom.

Lečenje je u principu medikamentozno i operativno. Medikamentozno podrazumeva terapiju protiv navedenih faktora rizika. Ako do moždanog udara dođe, kod jednog broja bolesnika, koji su se na vreme javili lekaru, moguće je primeniti lekove koji razbijaju tromb i ublažavaju posledice moždanog udara. Da se moždani udar ne bi javio, pored lekova za kontrolu faktora rizika, koristi se i operativno lečenje krvnih sudova koji su u kritičnom stanju zbog nastalog suženja. To operativno lečenje, grubo rečeno, podrazumeva čišćenje krvnog suda od naslaga, da bi se uspostavila normalna cirkulacija i ishrana moždanog tkiva. Metoda je bezbedna, sa izuzetno malim procentom rizika. S druge strane, suženi krvi sud može da se osposobi i širenjem i ugradnjom stenta.

Nakon moždanog udara u rehabilitaciji i oporavku pacijenta izuzetno dobro deluje PRIMED 13 koji jača organizam u velikoj meri i poboljšava stabilnost i kordinaciju i PRIMED 10 koji blagotvorno deluje na nervni sistem i nervne sinapse.

Ukoliko postoje faktori rizika, simptomi ili nasledni, poželjno je uzimanje PRIMED- a 13 koji jača organizam i vrši detoksikaciju i PRIMED-a 8 koji čisti krvne sudove ,ubrzava cirkulaciju i na taj način sprečava nastajanje ateroskleroze a samim tim i moždanog udara.