Kupovina meda u prodavnicama, iako bi trebalo da bude sigurna, nije uvek i garancija da smo kući poneli pravi pčelinji proizvod.

košnice na kamionu

Najsigurnija kupovina je kod poznatog pčelara. U trgovinama, naravno, ima pravog meda ali, nažalost, nađe se i onaj koji nije ni video pčelu. To su puno puta pokazale kontrole veterinarske inspekcije i pokreta potrošača, kaže za Danas Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

“Naš savez od veterinarske inspekcije već šest godina zahteva da kontrole kvaliteta meda u trgovinama i kod pčelara budu redovne. Obeshrabruje što uglavnom isti proizvođači neispravnog meda budu “uhvaćeni na delu“, ali i dalje opstaju na tržištu kao da se ništa nije dogodilo. Izuzetno niskim cenama u maloprodaji, često nižim od otkupne cene meda za izvoz, oni primoravaju pčelare da med prodaju stranim tržištima. Tako se, zbog nelojalne konkurencije koju država nedovoljno sankcioniše, događa da, recimo, Nemci jedu visokokvalitetan srpski med a da potrošači u Srbiji, na pijacama ili u trgovinama, ne znaju da li kupuju kukuruzni sirup”, priča sagovornik lista Danas.

Da ovaj problem može da bude rešen, dokazuje iskustvo Mađarske. Iako je i u toj zemlji donedavno bilo dosta falsifikata, zahvaljujući redovnoj kontroli meda na rafovima tokom proteklih pet godina, vraćeno je poljuljano poverenje kupaca i potrošnja meda je udvostručena.

“To je ono što mi zahtevamo od veterinarske inspekcije, ne želimo više da tolerišemo nerad nadležnih“, ističe Živadinović.

Domaće pčelare ne tišti samo nelojalna konkurencija koju država nije u stanju da suzbije. Zbog vremenskih prilika, ovo je godina elementarne nepogode u toj grani. U većini košnica nema hrane ni za prezimljavanje pčela, te su pčelari prinuđeni da ih prehranjuju veštačkom. Prinos meda će, kako se procenjuje, biti tek petnaestak odsto od prosečnog koji iznosi 13 do 16 kilograma po košnici. Zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih prilika u nekim krajevima prinos je jednak nuli.

“Ovakvu godinu ne pamte ni najstariji pčelari koji rade i duže od 50 godina. Jedina paša koja je dala neke viškove meda je suncokretova, pčelari su izvadili od pet do 20 kilograma po košnici, zavisno od lokacije. Međutim, malo je onih koji mogu da sele pčele na suncokretovu pašu u Vojvodinu, pa ona nije značajno doprinela stabilizovanju stanja. Iako smo tražili pomoć za u ovoj godini finansijski iscrpljene pčelare, ministarstvo još nije donelo odluku o tome, a sezona prihrane pčela već prolazi. Očekujemo znatne gubitke, jer znamo da veliki broj pčelara nije imao novca da obezbedi dovoljnu količinu veštačke hrane kako bi prihranio pčele”, navodi Živadinović.

Jedite kvalitetan med, osetite razliku, pomozite poštenim pčelarima, kupujte med u PRIMED prodajnim mestima !