Zdrava koža očuvanog kontinuiteta predstavlja veoma dobru zaštitnu barijeru organizma. Koža nas štiti od prekomernog gubitka tečnosti i toplote, prodiranja bakterija, virusa i drugih štetnih mikoorganizama i toksina.

Ukoliko je koža oštećena, ova zaštitna uloga se gubi, pa je na mestima oštećenja značajno olakšano prodiranje toksina, bakterija i drugih štetnih materija. Koža može biti oštećena mehaničkom povredom, ili usled zapaljenske reakcije koja može biti posledica delovanja mikroorganizma ili autoimune reakcije (dermatitisi, ekcem, psorijaza i dr.)

Za održavanje higijene kože našeg tela uobičajeno koristimo neki od preparata za pranje i nakon pranja, neki od preparata za negu i zaštitu kože. Svi ovi preparati mogu sadržati različite materije potpuno prirodnog porekla, modifikovane sastojke iz prirodnih izvora I materije koje su u potpunosti veđtačkog porekla.

Normalna, zdrava koža uglavnom nije preterano “zahtevna”, tako da neće odreagovati na neki nepoželjan način, čak i kada se koriste neki preparati koji sadrže marerije sa spiska “nepoželjnih” sastojaka. Međutim, ukoliko se radi o koži koja je osetljiva, reaktivna, ili je već prisutam neki dermatološki poremećaj, kao što je ekcem, takva koža uglavnom prilično burno može reagovati u kontaktu sa štetnim sastojcima iz kozmetičkih preparata.

Zbog toga, kod osetljive, reaktivne kože uvek se insistira na upotrebi prirodnih, hipoalergijskih proizvoda, bez veštačkih sastojaka i poznatih iritanasa i alergena.

Veštački sastojci u kremama imaju ulogu emulgatora, konzervansa, humektanta, keratolitika, ugušćivača, UV filtera i dr. Oni doprinose izgledu, konzistenciji, dejstvu i sprečavaju kvarenje kozmetičkog proizvoda. Ova pomenuta dejstva su veoma željena, jer većinu preparata koje kupimo, koristimo duže od nekoliko dana, koliko bi oni inače mogli da se očuvaju bez dodavanja konzervansa i drugih aditiva.

Problem sa upotrebom nekih veštačkih sastojaka je to što kod osetljivih osoba mogu da pogoršaju već prisutan dermatološki problem, ili da izazovu pojavu iritacije, alergijske reakcije I dr. Ove alergijske reakcije su najočiglednije, ali možda najbezazlenije, zato što su druga potencijalno štetna dejstva mnogo ozbiljnija. Druga štetna dejstva mogu biti uticaj na hormonski status i kancerogeno dejstvo.

Od aditiva koji se najčešće pominju i nalaze na listi nepoželjnih sastojaka kozmetičkih proizvoda izdvojili smo samo neke:

  • Parabeni se dodaju kao konzervansi, a smatra se da mogu da poremete hormonski status, pogotovo u periodu puberteta. Smatra se da mogu da doprinesu i pojavi karcinoma dojke.
  • Ftalati poboljšavaju penetraciju sastojaka kroz kožu. Takođe, kao i parabeni, smatraju se štetnim po reproduktivne funkcije organizma.
  • Dietanolamin (DEA) i trietanolamin (TEA) nalaze se na listi potencijalnih kancerogena, a mogu da uzrokuju i alergijske reakcije na koži.
  • Benzoil-peroksid se dodaje u preparate protiv akni i bubuljica, a pokazano je da poseduje kancerogena svojstva.
  • PEA, polietilen-glikol i propilen-glikol su naftni derivati i pripadaju grupi najtoksičnijih poznatih jedinjenja. Mogu se naći u dezodoransima, losionima posle brijanja, kremama, gelovima za kosu.
  • BHA, butil hidroksi anisol je zabranjen u Evropi, kao i DBP (dibutil ftalat), ali se u nekim kozmetičkim sredstvima još uvek može naći, s’ obzirom na to da se u SAD još uvek koristi u izradi kozmetike. Može da se nađe u maskari, korektorima, rumenilu i sjaju za usne.

Kako se zaštiti od izlaganja toksičnim sastojcima iz kozmetičkih preparata?

Najbolji način je, naravno, ne koristiti sredstva koja sadrže ove materije. Međutim, to nije tako lako u praksi, jer je nekada nemoguće izbeći njihovu upotrebu. Nekada, čak I kada želimo da izaberemo kozmetički proizvod koji ne sadrži štetne materije, to nije nimalo lako. Većina njih ima različita imena i skraćenice koje nisu poznate prosečnom potrošaču kozmetike, tako da se lako može desiti da proizvod kupljen sa namerom da bude potpuno bez veštačkih sastojaka, zapravo sadrži jedan ili više veštačkih materija.