Kako nastaju autoimune bolesti

Šta su autoimunske bolesti?

Reč ” auto” je grčka reč i označava  “sebe”. Imuni sistem je kompleksna mreža ćelija i ćelijskih komponenti ( molekula) koji zaledničkim snagama brane organizam  i eliminišu infekcije izazvane bakterijama, virusima i drugim mikrobima. Kod osoba koje imaju autoimune bolesti , imuni sistem napadna ćelije, tkiva i organe sopstvenog tela. Kolekcija ćelija i molekula na mestu koje imuni sistem napada naziva se inflamacija.

Postoji mnogo različitih autoimunih bolesti, a svaka može uticati na telo na različite načine. Na primer, autoimuna reakcija usmerena na moždane ćelije u multiploj sklerozi ili na digestivni trakt u Kronovoj bolesti. Kod drugih autoimunih bolesti kao što je sistemski lupus eritematozus, pogođena  tkiva i organi mogu varirati među pojedincima sa istom bolešću. Kod pojedinih osoba sa lupusom može biti pogođena koža i zglobovi, dok su kod drugih pogođeni koža, bubrezi i pluća. Oštećenje pojedinih tkiva od strane imunog sistema mogu biti trajna, kao npr. destrukcija beta ćelija pankreasa koje proizvode insulin, što dovodi do dijabetes melitusa tipa 1.

Koga pogođaju autoimune bolesti?

Mnoge autoimune bolesti se retko javljaju u opštoj populaciji. Većinaautoimunih bolesti pogađa žene, posebno radno sposobne žene, u fertilnom dobu.

Neke autoimune bolesti se češće javljaju u određenoj populaciji. Na primer, lupus je češći kod afroameričkih i latino žena nego kod kavkaskih žena evropskog porekla. Reumatoidni artritis i skleroderma vise pogađaju američko indijansku zajednica nego opštu populaciju SAD-a . Socijalni, ekonomski  i uticaj na zdravlje, autoimunih bolesti je dalekosežniji i pogađa ne samo porodicu, već i poslodavce, saradnike i prijatelje.

Koji su uzroci autoimunih bolesti?

Da li su autoimune bolesti zarazne? Autoimune bolesti nisu zarazane. One se ne šire na druge ljude poput infekcija. Nisu povezane sa AIDS-om , niti su vrsta karcinoma.

Da li su autoimune bolesti nasledne? Geni koje ljudi nasleđuju doprinose njihovoj osetljivosti na razvoj autoimunih bolesti. Neke bolesti, kao što je psorijaza, se mogu javiti kod nekoliko članova iste porodice. Ovo sugeriše da specifična gen ili skup gena uslovljava pojavu psorijaze među članovima iste porodice. Pored toga, pojedini članovi porodice sa autoimunim bolestima mogu da nasledi i dele skup abnormalnih gena, ali razvijaju različite autoimune bolesti. Na primer, jedan od najbližih rođaka može imati lupus, drugi može imati dermatomiozitis, dok jedan od njihovih roditelja može imati reumatoidni artritis.

Primeri autoimunih bolesti :

  • Autoimune bolesti nervnog sistema: multipla skleroza, miastenija gravis, autoimune neuropatije (Guillain-Barreov), autoimuni ureitis.
  • Gastrointestinalne autoimune bolesti: Kronova bolest, ulcerozni kolitis, primarna bilijarna ciroza, autoimuni hepatitis.
  • Endokrine autoimune bolesti: Hashimoto-ov tireoiditis, Grejvsova bolest, dijabetes melitus tip  1, autoimuni ooforitis i orhitis.
  • Autoimune bolesti krvnih ćelija: autoimuna hemolitička anemija, perniciozna anemija, autoimuna trombocitopenija.
  • Autoimune bolesti krvnih sudova: temporalni artertis, Vegenerova granulomatoza, anti-fosfolipidni sindrom.
  • Autoimune bolesti koje pogađaju više organa uključujući muskuloskeletni sistem*: reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus,polimiozitis, dermatomiozitis, skleroderma, Sjorgenov sindrom,spondiloartropatije (ankilozni spondilitis).
  • Autoimune bolesti kože: psorijaza, pemfigus vulgaris, vitiligo, dermatitis herpetiformis.

 

* Ove bolesti se takođe nazivaju bolestima vezivnog tkiva ( mišić , skelet , tetive , fascije , itd ).

 

Razvoj autoimunih bolesti uslovljen je genima koje osoba nasleđuje, zajedno sa načinom na koji imuni sistem čoveka reaguje na određene okidače ili faktore životne sredine.

Koji drugi faktori mogu uticati na razvoj autoimunih bolesti? Za neke autoimune bolesti poznati su okidači, za pojedine to su virusne infekcije. Sunčeva svetlost deluje ne samo kao okidač za lupus, već može i pogoršati tok bolesti. Važno je poznavati faktore koje treba izbegavati u cilju sprečavanja ili umanjenja posledica razvoja autoimunih bolesti. Drugi, manje shvaćeni faktori koji utiču na imuni sistem i tok autoimunih oboljenja uključuju starenje, hronični stres, hormoni i trudnoća.

Primed Kordiceps prah je izuzetan preparat koji u prirodnom obliku sadrži veliki broj nutritivnih I aktivnih materija koje su neophodne za uspostavljanje normalnog rada svih sistema I organa u našem organizmu.

Kordiceps ima dvosmerno delovanje na regulaciju funkcije imunog sistema:

•             U slučajevima oslabljenog imuniteta (maligna oboljenja, hepatitis, HIV infekcija) pod dejstvom kordicepsa broj I aktivnost belih krvnih zrnaca raste.

•             U slučajevima prekomerne aktivnosti imunog sistema kod autoimunih bolesti (alergija, dijabetes, reumatoidni artritis, psorijaza, lupus, kolagenoza, limfom itd.) snižava imunitet što je poznato kao imunosupresija. Do danas je kordiceps vodeći proizvod protiv autoimunih bolesti i to potpuno prirodan bez štetnih delovanja za razliku od kortikosteroida.

kordiceps