Zašto nastaje kamen u bubregu?

Kamen u bubregu vrlo često ne nastaje kao posledica delovanja jednog jedinstvenog faktora, već usled uzajamnog delovanja više njih.

Obično nastaju kod smanjenog volumena urina ili u slučaju povećane koncentracije materija od kojih se formiraju kamenčići. Najčešći su kalcijumski kamenčići (kalcijum oksalatni ili kalcijum fosfatni). Ostali mogu nastati taloženjem soli mokraćne kiseline, magnezijumovih soli (struvitni kamenci) ili usled povećane koncentracije aminokiseline cistein.

Dehidratacija usled smanjenog unosa ili povećanog gubitka tečnosti povećava rizik za nastanak bubrežnih kamenaca. Smanjen protok urina usled neke vrste opstrukcije takođe povećava rizik, kako od infekcije, tako i od formiranja “peska” i kamena.

Koja stanja dovode do nastanka kamena?

Postoji veliki broj poremećaja i bolesti koje mogu dovesti do nastanka bubrežnih kamenaca:

• Giht predstavlja oboljenje u kom postoji povećan nivo mokraćne kiseline. Ove soli se mogu taložiti i u bubrežnom tkivu, pa će tako dovesti do nastanka kamena.
• Hiperkalciurija (povećano izlučivanje kalcijuma urinom) je jedno od urođenih stanja koje je uzrok nastanka bubrežnih kamenčića u više od polovine slučajeva. Kod ovih osoba, kalcijum se u većoj količini apsorbuje iz hrane i izbacuje urinom, u kome se stvaraju kalcijumove soli (oksalati ili fosfati).
• Urođeni poremećaji metabolizma proteina i aminokiselina
• Hronične bolesti kao što je dijabetes ili hipertenzija
• Hronične inflamatorne bolesti creva
• Terapija nekim lekovima može usloviti nastanak bubrežnih kamenaca (diuretski lekovi, antacidi na bazi kalcijuma)
• Način ishrane kod predisponiranih osoba može podstaći taloženje soli i nastanak kamena. Ishrana sa puno soli, proteina životinjskog porekla, puno šećera, prekomeran unos suplemenata vitamina D i visok unos namirnica bogatih oksalatima (spanać) povećavaju rizik od pojave kamena.
• Nedovoljan unos tečnosti dovodi do izlučivanja koncentrovanijeg urina, čime se olakšava nastanak kamena.

Tretman kamena u bubregu zavisi od njegove veličine. Kamenci manjih dimenzija (do 5mm) se lakše eliminišu primenom nekih opštih mera: veći unos tečnosti, upotreba relaksantnih lekova koji olakšavaju prolazak kamenčića kroz urinarne puteve. Kod kamena većih dimenzija, pokretanje kamena može izazvati ozbiljne komplikacije, usled zaglavljivanja ili oštećenja epitela bubrega ili mokraćnih puteva (krvarenje, infekcija). U tretmanu kamena većih dimenzija primenjuju se drugačije metode. Najčešće se primenjuje ultrazvučno razbijanje kamenčića, dok se kod kamena veoma velikih dimenzija primenjuje operativno uklanjanje.