Terapija premora
17/07/2012
Ukoliko rad koji je doveo do akutnog zamora traje i dalje, nastaje hronični zamor odnosno premor.
Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u potpunosti nestaje u toku 24 sata, kod premora se osoba danima ne oporavlja, a novi radni dan započinje već umorna.
Premor dakle predstavlja patološku pojavu i negativan efekat rada.
KLINIČKI ZNACI PREMORA
- radi bez volje i sa velikim naprezanjem,
- stalno je umoran i nemože se odmoriti za 24 h,
- iscrpljen i zamoren ujutro pre početka rada,
- često oboleva usled smanjene otpornosti,
- pojačana razdražljivost,
- opadanje interesovanja za rad,
- gubitak apetita i smanjenje telesne težine,
- neurotsko reagovanje ako premor traje duže,
- tahikardija,
- opadanje krvnog pritiska.
TERAPIJA
Fiziološka odbrana organizma od zamora jeste prestanak rada odnosno odmor. Tada se organizam oporavlja, osoba se subjektivno bolje oseća, tj. zamor postepeno nestaje.
Odmor treba da nastupi odmah nakon nastanka zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih funkcija.
PODELA ODMORA PO NAČINU NASTANKA
1. Spontani odmor
Nastaju u toku samog rada, njih osoba ne planira, već biva primorana da na kraće ili duže vreme prestane da radi da bi se odmorila. Prekidu rada prethodi subjektivni doživljaj nekog vida nemoći (radi sporije nespretnije, greši i sl.) ili smetnje somatskog tipa (bolovi, tremor, malaksalost itd.).
Organizacija režima rada gde su ovakve spontane pauze moguće je veoma dobra.
2. Planirani odmori
Odmori mogu i da se programiraju u okviru planiranog režima rada i odmora. Oni se najčešće planiraju za celu radnu grupu. U principu bolji efekti se postižu kraćim a češćim pauzama.
PODELA ODMORA PO SADRŽAJU
1. Pasivni odmori
U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi, a organizam je u stanju mirovanja, najbolje je da osoba tada leži. Vreme potrebno za ovakav odmor zavisi od težine i trajanja rada koji je doveo do zamora i može se izračunati po formuli:
2. Aktivni odmor
Aktivni odmor je odmor promenom rada odnosno anti-opterećenjem. On je efikasniji od pasivnog odmora ukoliko je do zamora došlo usled umnog rada, statičkog rada i dinamičkog rada manjih mišićnih grupa. Predstavlja skup sportsko rekreativnih aktivnosti koje su usme-rene na uključivanje ne zamorenih mišića u rad. Pri aktivnom odmoru rad se ne zaustavlja već ga obavljaju druge mišićne grupe.
Postoji nekoliko modela sportsko rekreativnih odmora koji se koriste na početku i kraju radnog vremena ili u pauzama. To su posebni programi vežbanja koje izvode stručnjaci iz tih oblasti.
- U terapiji i prevenciji umora i premora savetuje se uzimanje PRIMED 10 forte plus prirodnog preparata koji će ishraniti i ojačati nervni i mišićni sistem i ujedno poboljšati nervno – mišićnu vezu .
- Takođe se savetuje uzimanje i PRIMED 13 prirodnog preparata koji daje energiju i jača organizam i svojim efektom detoksikacije i energetske “bombe” ubrzava oporavak i nedozvoljava nastajanje umora i zamora pri malom opterećenju.
