Sinusitis

Da bi se izbegla hronična upala sluzokože sinusa i nosa, vrlo je važno što ranije započeti pravilno lečenje prehlade, gripa i svih drugih infekcija disajnog sistema
Prehlada, nazeb i kijavica sinonimi su za dobro poznato oboljenje – infekciju gornjih disajnih puteva uzrokovanu virusima, koja je po svojoj suštini akutni rinosinusitis. Prilikom svake prehlade, upalnim procesom zahvaćene su ne samo sluznica nosa, već i sluznice sinusa (paranazalnih šupljina).

Postoji niz faktora koji omogućavaju da sinusi ostanu zdravi, od kojih su najvažnije drenaža i ventilacija. Natečena sluznica nosa, nastala usled prehlade ili alergije, može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima, što uzrokuje bol. Isto tako, sluz, koja se normalno stvara u sinusima a služi za održavanje vlažnosti sluznice i odstranjuje bakterije, može da zaostane u sinusu i stvori pritisak izazivajući bol. Sinus koji je ispunjen sluzavim sadržajem, bez mogućnosti čišćenja i izmene vazduha, pogodno je mesto za nastanak infekcije, odnosno naseljavanja bakterija ili umnožavanja onih koje se tamo već nalaze. Hladnoća, vetar, vlaga i magla udruženi sa raznim zagađenjima iz vazduha, neprijatelji su sluznice nosa. Ako se tome doda da se zimi infekcije lakše prenose, jer boravimo u zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi, ova oboljenja gotovo je nemoguće izbeći. Hronične upale sluzokože sinusa i nosa neprijatne su i dugo muče obolelog. Zbog toga je vrlo važno što ranije započeti pravilno lečenje prehlade, gripa i svih drugih infekcija disajnog sistema.

Sinusitis u početnoj fazi teško je dijagnostikovati zato što simptomi podsećaju na one koji su karakteristični za običnu prehladu (zapušen nos, slivanje sekreta niz ždrelo i malaksalost). Međutim, u slučaju prehlade simptomi se povlače posle pet do sedam dana dok oni izazvani sinusitisom (ukoliko se bolest ne leči) mogu da traju od tri do osam nedelja i često su praćeni bolom u licu i temperaturom.

Primed 2 diši lako deluje kao prirodni bronhodilatator, mukolitik i sekretolitik, dakle širi disajne puteve, razmekšava sekret i pomaže u eliminaciji istog. Ujedno poboljšava imunitet i smanjuje osetljivost sluzokože disajnih puteva na alergene.

Najjednostavniji način da se ustanovi da li se radi o sinusitisu jeste perkusija (lupkanje) ili pritiskanje u predelu sinusa. Ukoliko to izaziva bol, najverovatnije se radi o infekciji. Potrebno je uraditi i rendgen paranazalnih šupljina, ali najpouzdaniji način dijagnostikovanja jeste CT sinusa, odnosno magnetna rezonanca (ukoliko se sumnja na tumor ili gljivično oboljenje).

Rinoskopija, procedura kojom se direktno posmatraju zadnji otvori nosnih hodnika pomoću savitljivog fiberoptičkog creva, može se primeniti i za direktno gledanje sinusnih otvora i procene njihove začepljenosti. U težim slučajevima neophodna je aspiracija sadržaja sinusa pomoću igle radi određivanja vrste bakterije koja je izazvala upalu sinusa te pravilnog izbora antibiotika.