Minerali bitni za pravilno funkcionisanje organizma III

Postoji veliki broj minerala koji su u malim količinama zastupljeni u organizmu, ali to ne umanjuje njihov značaj, jer nedostatak ili višak ovih elemenata izaziva širok spektar poremećaja,

Bakar

Spada u grupu elemenata kojih u telesnim tkivima ima u veoma malim količinama, pa zbog toga spada u mikroelemente ili elemente u tragovima. Ali, on je esencijalan, ključan za optimalan rast, zdravlje i razvoj organizma i ima čitav spektar dejstava koji zavise od unete doze i nutritivnog statusa organizma.

Male količine bakra potrebne su našem organizmu, a prisutan je u većini namirnica. Često se u danu pojede i više bakra nego što je potrebno našem organizmu, no zdravi će ljudi izbaciti suvišni bakar iz organizma. Svakoj ćeliji u našem organizmu  je potreban bakar. Esencijalan je element u našem organizmu od fetalnog razvoja do duboke starosti.

Bakar je neophodan za:

• pravilan razvoj crvenih krvnih ćelija
• stvaranje kolagena i elastina, koji su glavni elementi vezivnog tkiva – daju čvrstinu kostima, hrskavici, krvnim sudovima, koži
• pravilnu funkciju enzima koji učestvuju u metabolizmu neurotransmitera
• pravilno formiranje mijelina – omotača nerva
• ulazi u sastav enzima koji su potrebni za za proizvodnju energije za život i rad tela i enzima sa antioksidansnim delovanjem
• stvaranje imunog odgovora u borbi protiv infekcija, takođe je neophodan za sazrevanje i funkcionisanje T ćelija
• Igra važnu ulogu u kontrakcijama srčanog mišića, kao i u zdravom funkcionisanju malih krvnih sudova koji kontrolišu protok krv
• Sintezu melanina – pigmeta kože
• Sintezu prostaglandina
• Metabolizam masti i holesterola i pravilno funkcionisanje insulina

Njegova koncentracija je najveća u jetri, bubrezima, srcu, mesu, školjkama, aroniji, orasima i sličnim plodovima, grožđicama, pasulju, grašku, cerealijama, pivskom kvascu, maslinama, susamu i čokoladi. Odraslim osobama se preporučuje 1-3 mg dnevno.

Nedostatak bakra  u organizmu izaziva mnoge poremećaje:  poremećaji u radu mozga, defekti u kostima, anemija, demijelinizacija nerava, srčana i oboljenja krvnih sudova, defekti u pigmentaciji , defekti u reproduktivnim funkcijama, neutropenija i posledične infekcije.  Anemija je najčešći znak nedostatka bakra. Takva anemija se ne može lečiti terapijom gvožđa, već  reaguje na terapiju bakrom. U takvom se slučaju anemije gvožđe može čak i gomilati u jetri, a zbog smanjene aktivnosti ceruloplazmina (protein kome je za pravilno funkcionisanje potreban bakar) se ne može u dovoljnoj količini prenositi u koštanu srž gde se proizvode crvene krvne ćelije.

Kod odojčadi nedostatak bakra utiče na usporen rast, bledu kožu, anemiju, dijareju, nedostatak pigmenata u kosi i koži, ispupčene i proširene vene.

Menkes-ova bolest – ovaj poremećaj je vezan za X hromozom, gde dolazi do slabe resorpcije bakra iz tankog creva.

Višak bakra u organizmu

Trovanje bakrom je retka pojava, ali se može javiti ukoliko se unosi više od 200 mg bakra dnevno. Tada može doći do mučnine, povraćanja, bolova u stomaku, dijareje, bolova u mišićima, nenormalnih mentalnih stanja, glavobolje i smanjenog imunog odgovora. Letalna doza bakra je do 3,5 g. Neizbalansiran odnos bakra i cinka može biti značajan faktor trovanja bakrom. Kod pacijenata sa ulcerativnim kolitisom može doći do gomilanja bakra u tkivima i višak bakra može pogoršati tok bolesti. Visok nivo bakra može biti i uzročnih mnogih srčanih oboljenja.  U simptome trovanja bakrom ubrajamo i plavo zelene dijareje, slinu, akutnu hemolizu i abnormalnosti nekih funkcija bubrega.

Wilson-ova bolest – Autozomalno – recesivno pboljenje. urođen defekt ugradnje bakra u novo sintetizovani apoceruloplazmin, što je potrebno da bi nastao ceruloplazmin. Osim toga bolesnici sa ovom bolešću imaju smanjenu sposobnost jetre u pogledu izlučivanja bakra putem žuči, što dovodi do njegovog gomilanja.

Hrom

Hrom ima  funkcionalnu ulogu u metabolizmu glukoze tako što potencira delovanje insulina povećavajući osetljivost insulina, njegovo vezivanje, kao i broj receptora za insulin na ciljnim ćelijama. Preko insulina bitan je i za metabolizam lipida i proteina. Adekvatan unos hroma je neophodan i za održanje adekvatnog nivoa holesterola i važnu ulogu u mršavljenju.

Dobri izvori hroma su jetra, žumance jajeta, pivski kvasac, crni biber, majčina dušica, govedina, živinsko meso, brokoli, cela zrna cerealija, mekinje, klice pšenice, ostrige.

Simptomi nedostatka hroma mogu biti visok nivo masti i holesterola u krvi, kao i simptomi koji liče na dijabetes kao što su netolerancija na glukozu, slabost organizma, depresija, gubitak telesne mase, osećaj žeđi i gladi, učestalo uriniranje.

Višak hroma u organizmu dovodi do teških oštećenja hromozoma, nepravilnih otkucaja srca, igra ulogu u kancenogenezi.

Kobalt

Kobalt je esencijalni mikroelement koji je integralni deo vitamina B12, a koji je neophodan u metabolizmu folne kiseline i masnih kiselina. Osim toga kobalt učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i ima značaja za dobro funkcionisanje nervnog sistema jer potpomaže stvaranje mijelinskog omotača.

Izvori kobalta u hrani su meso, jetra (džigerica), bubrezi, mleko, ostrige, dagnje, riba, školjke. Manje količine kobalta se nalaze u pečurkama (posebno shitake).

Na nedostatak kobalta moraju posebnu pažnju obratiti vegetarijanci koji ne unose dovoljno kobalta ni vitamina B12. Usled njihovog nedostatka razvija se anemija.

Višak kobalata se najčešće javlja u slučajevima kontaminacije hrane. Pored nikla i hroma kobalt je glavni uzročnik kontaktnog dermatitisa,

Bor

Bor je važan za odžavanje zdravih kostiju i zglobova, doprinoseći delovanju i resorpciji kalcijuma,magnezijuma i fosfora. Bor utiče na metabolizam steroidnih hormona i najverovatnije igra ulogu u pretvaranju vitamina D u aktivnu formu.Bor takođe povećava nivo muških polnih hormona.

Izvori bogati borom su voće i povrće, zatim soja i orah, ali nivo bora u ovim namirnica pre svega zavisi od zemljišta na kom rastu. Značajne količine bora sadrže i vino, rakija jabukovača i pivo.

Nikl

Smatra se da na neki način utiče na strukturu ili funkciju proteina koji su povezani sa nukleinskim kiselinama.  Osim toga uloga nikla je povezana sa enzimima koji utiču na razgradnju i upotrebu glukoze, ali i u stvaranju prolaktina . Nikl utiče na optimalan rast, zdravu kožu, strukturu kostiju. Uključen je u metabolizam gvožđa (pošto utiče na apsorpciju gvožđa iz hrane) i igra ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca – eritrocita. Neophodan je u metabolizmu šećera, masti, hormona i ćelijske membrane.

Najbogatije namirnice niklom su: orasi, lešnici, grašak, pasulj, čokolada, soja, sočivo, ovas, heljda, ječam, kukuruz. Od voća nikla ima u bananama i kruškama.

Silicijum

Silicijum je neophodan za bolje funkcionisanje hrskavice, vezivnog i tkiva organa (zidovi aorte, traheje, tetive i ligamenti) jer pomaže u povezivanju kolagenih vlakana (proteina koji daje čvrstinu i elastičnost tkivu i kostima).Osim toga, silicijum poboljšava funkcionisanje cirkulatornog sistema, obzirom da je njegovo prisustvo od velike važnosti za stvaranje, elastičnost i poroznost arterijskih krvnih sudova.

Bogati izvori silicijuma su vlakna neprerađenih cerealija (nepolirani pirinač, ovas, ljuske pšenice), šećerna repa, celuloza trske, lucerka, rastavić, kopriva, zelena salata, krastavac, avokado, jagode, luk, zeleno povrće, mineralna voda.