Metabolički sindrom
12/10/2017
Metabolički sindrom je naziv za grupu rizičnih faktora koji dalje povećavaju rizik za nastanak bolesti kardiovaskularnih i drugih bolesti, kao što je dijabetes ili moždani udar.
Izraz “metabolički” odnosi se na biohemijske procese uključene u normalno funkcionisanje organizma. Rizični faktori su sve sklonosti, navike i stanja koja mogu da povećaju rizik za nastanak bolesti.
Bolesti srca ili u ovom slučaju bolest srčanih arterija podrazumeva nastnak “plakova” u krvnim sudovima srca. Plak je, najjednostavnije objašnjeno, promena voštane ili masne teksture na zidu krvnog suda koja može biti različitih dimenzija i rasprostranjenosti. Plak remeti normalnu elastičnost krvnog suda i smanjuje njegov lumen, čime se otežava normalan protok krvi. Sve to može dovesti do pojave bola u grudima i srčanog napada.
Faktori rizika za nastanak metaboličkog sindroma
Ovde navodimo 5 stanja koja se označavaju kao faktori rizika za nastanak metaboličkog sindroma. Bilo koji od njih može postojati nezavisno, ali većina ima tendenciju udruženog postojanja. Potrebno je da budu prisutna makar 3 faktora kako bi se postavila dijagnoza metaboličkog sindroma.
-
Veliki obim struka, odnosno abdominalna gojaznost predstavlja pretežno nakupljanje masnih naslaga u predelu struka. Velika količina masnog tkiva u predelu stomaka je značajniji faktor u odnosu na taloženje masnih naslaga u predelu bokova.
-
Visok nivo triglicerida (vrsta masnoće u krvi)
-
Nizak nivo HDL, takozvanog “dobrog holesterola”. Smatra se da je ozbiljniji problem može biti nizak nivo “dobrog” u odnosu na visok nivo “lošeg” holesterola.
-
Visok krvni pritisak, posebno ukoliko je hronično prisutan, može vremenom dovesti do oštećenja zida krvnog suda, što dalje predstavlja odličnu podlogu za nastanak plaka.
-
Povišen nivo šećera u krvi.
Rizik od pojave bolesti srca i krvnih sudova raste sa porastom broja prisutnih faktora rizika.
Pored 5 nabrojanih, faktori koji doprinose riziku mogu biti i nedovoljno fizičke aktivnosti, insulinska rezistencija, genetska predispozicija, kao i godine starosti.
Metabolički sindrom je sve češća pojava, a smatra se da je progresivni porast broja gojaznih jedan od ključnih činilaca. Prema nekim podacima, postoji realna mogućnost da metabolički sindrom prevlada u odnosu na pušenje kao faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova.
Metabolički sindrom je u najvećem broju slučaja moguće sprečiti. Prevencija metaboličkog sindroma obuhvata razvoj zdravih navika u ishrani, regulisanje telesne mase i održavanje fizičke kondicije. Međutim, i pored prepoznatih faktora i preporuka za njihovo izbegavanje, svuda u svetu i dalje je u porastu učestalost gojaznosti, dijabetesa i drugih faktora rizika.
Više na: https://www.nhlbi.nih.gov/health/health-topics/topics/ms
