Lečenje i preventiva astme!

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije. Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.

Klinička slika:

Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem. Ova tri simptoma su obično udružena. Gušenje se javlja u vidu napada (paroksizmi dispneje) između kojih su faze remisije. Intenzitet napada, njihova učestalost i trajanje su varijabini. Za vreme napada bolesnik diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Zauzima sedeći položaj i oslanja se na ispružene ruke, da bi fiksirao mišiće ramenog pojasa, što omogućava upotrebu pomoćne disajne muskulature. Kraj napada je često obeležen kašljem s iskašljavanjem guste sluzi. Astma se obično pogoršava noću, a napadi se javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.

Dijagnoza :

Dijagnoza astme postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i ispitivanja funkcije pluća.

Terapija:

Cilj lečenja astme jeste uklanjanje simptoma i uspostavljanje normalne ili što je moguće bolje funkcije pluća, kao i smanjenje rizika od pojave teških napada. Uz to, lečenje treba da redukuje broj i težinu napada i omogući bolesniku normalan život, uključujući i sportske aktivnosti. Ispunjenje navedenih ciljeva treba obezbediti uz minimalne sporedne efekte terapije.Oblik i težina opstrukcije ključni su parametri pri donošenju odluke o lečenju astme.
U medikamentnom lečenju astme postoji nekoliko grupa lekova koji se najčešće koriste: sredstva za prevenciju opstrukcije (antiinflamatorni lekovi) i za otklanjanje opstrukcije (bronhodilatatori). Prema savremenim stavovima pored medikamentozne terapije potrebno je najpre izbegavati ‘provokatore’ bolesti i koristiti prirodne bronhodilatatore i ekspektoranse koji šire disajne puteve i i omogućavaju lakše izbacivanje šlajma iz pluća. Takav prirodni dodatak terapiji u početku a kasnije i odličan u održavanju bolesti da ne dođe do egzacerbacije jeste PRIMED 2 koji je ujedno i odlična preventiva kod respiratornih problema!

Primed 2 diši lako uspešno otklanja simptome astme, bronhitisa, alergijskog rinitisa, sinusitisa i pušačkog kašlja