Povećan nivo masti u krvi

Povećan nivo masti u krvi se javlja kao posledica prekomernog unosa zasićenih masti- masti životinjskog porekla. Takođe, može biti i genetski uslovljeno, pri čemu jetra pojačano stvara holesterol. Masti se u krvi transportuju u posebno spakovanim paketićima, koji se međusobno razlikuju po sadržaju masnih kiselina, holesterola i proteina (nosač). LDL ili tzv. LOŠ HOLESTEROL, sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok HDL ili tzv. DOBAR HOLESTEROL, sadrži veću količinu proteina (nosača) od holesterola. Svaki procenat povećanja HDL- dobrog holesterola, odnosno smanjenje LDL-lošeg holesterola, predstavlja zaštitu krvnih sudova i srca, i smanjuje za 2% smrtnost i onesposobljenost usled oboljenja srca i krvnih sudova.
Masti u krvi mogu da se zalepe na zidove krvnih sudova i da smanje njihovu prohodnost i elastičnost (aterosklerotski plak). Masti podležu daljoj oksidativnoj degradaciji (u prirodi se ovaj proces naziva užeglost), pri čemu dovode i do oštećenja zidova krvnih sudova. U slučaju da se deo naslaga na zidovima krvnih sudova otkine, nastaje tromb. Tromb može dovesti do začepljenja manjih krvnih sudova i do prestanka protoka krvi (prestaje transport kiseonika i nutrijenata). Ako dođe do začepljenja krvnih sudova u srcu, nastaje srčani infarkt (deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika i odumire, ako dođe do oštećenja suviše velikog dela srca, posledice mogu biti i fatalne). Ako dođe do začepljenja krvnih sudova u mozgu, nastaje šlog (deo mozga ostaje bez kiseonika i odumire, pri čemu može doći do gubitka funkcija koje su bile u nadležnosti oštećenog dela mozga). U slučaju razgradnje tromba ne dolazi do bilo kakvih posledica.

Kvalitetnom ishranom smanjujete mogućnost nastanka tromba. Naša preporuka je redovno uzimanje dijetetskog suplementa Primed 8
feropolis kapi i to do 3 X po 10 kapi dnevno.

Poznato je i u našem narodu da se slanina jede s belim lukom, to je zato što beli luk ima sposobnost da smanjuje nivo masti u krvi i razređuje krv, čime se smanjuje mogućnost nastanka tromba.
Iskustvo je pokazalo da ishrana bogata morskom ribom, maslinovim uljem, voćem, povrćem i vinom- mediteranska ishrana- omogućava regulaciju nivoa masti u krvi i smanjenje mogućih komplikacija. Masne morske ribe su bogate omega 3 masnim kiselinama, za koje je utvrđeno da povoljno utiču na odnos dobrog i lošeg holesterola. Eskimi u svojoj ishrani pretežno koriste masne morske ribe i imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i posledičnih komplikacija. Maslinovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, koje omogućavaju povoljan nivo masti u krvi. Poznat je i francuski paradoks- naime Francuzi se hrane slično Nemcima, tj. u ishrani imaju zastupljene zasićene masti životinjskog porekla, ali za razliku od Nemaca piju vino posle jela.
Nauka je dokazala prisustvo polifenolnih jedinjenja, iz semena grožđa, koja štite krvne sudove od oštećenja usled oksidacije masti .
Citrusno voće (limun, narandža, grejp) je bogato bioflavonoidima, koji sprečavaju oksidaciju masti (u prirodi proces užeglosti) pod dejstvom raznih štetnih materija, zračenja, hemikalija, kojima smo svakodnevno izloženi.
Povećan nivo masti u krvi, holesterol, trigliceridi- omega 3 masne kiseline, beli luk, maslinovo ulje,lecitin, bijna vlakna, smanjen unos zasićenih masti.
Sprečavanje oksidacije masti i oštećenja krvnih sudova (komplikacije kao što su infarkt miokarda, moždani udar…) – bioflavonoidi, seme grožđa, resveratol.

Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika lipida, odnosno masti. Bez holesterola i triglicerida nema života. Holesterol, je između ostalog, potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko elementarnih hormona. Trigliceridi, koji predstavljaju lanac masnih kiselina visoke energije, obezbeđuju veliki deo energije potreban za normalno funkcionisanje ćelija.

Koji su izvori holesterola i triglicerida?

Postoje dva izvora ovih lipida: izvori u ishrani, i endogeni izvori (npr, kada se oni proizvode u telu). Holesterol i trigliceridi uglavnom se nalaze u hrani životinjskog porekla i zasićenim mastima. Ovi lipidi se prvo apsorbuju u crevima, a zatim putem krvotoka stižu do jetre koja ih prerađuje. Jedan od glavnih zadataka koje jetra obavlja jeste da se osigura da svi delovi tela dobiju holesterol i trigliceride bez kojih ne mogu da funkcionišu. Jetra zatim pakuje holesterol i trigliceride, zajedno sa specijalnim proteinima, u sićušna jedinjenja koja se zovu lipoproteini. Lipoproteini ulaze u krvotok i na taj način se dostavljaju svim ćelijama u telu. Ćelije zatim iz lipoproteina uzimaju onoliko holesterola i triglicerida koliko im je potrebno.

Šta je LDL, a šta HDL?

LDL predstavlja “lipoprotein niske gustine”, a HDL “lipoprotein visoke gustine.” “Loš” holesterol se u krvotoku prenosi putem LDL, a “dobar” holesterol putem HDL. Najveći deo holesterola u krv stiže putem LDL, dok HDL holesterol čini samo mali deo. Zbog toga ukupan nivo holesterola u krvi odražava količinu LDL holesterola.

Zbog čega je nezdravo imati visok nivo holesterola?

Kada je nivo LDL holesterola (odnosno “lošeg” holesterola) previsok, LDL počinje da se lepi za površinu krvnih sudova, što utiče na stimulisanje “ateroskleroze”, ili smanjenje elastičnosti arterija. Aterosklerotične “naslage” sužavaju arterije, što može da uzrokuje srčani ili moždani udar. Zbog toga povišen nivo LDL holesterola predstavlja glavni rizik za srčana oboljenja i moždani udar.

Zbog čega se za jednu vrstu holesterola kaže da je “dobar holesterol”?

Prikupljeno je mnogo dokaza o tome da povišen nivo HDL holesterola nosi niži rizik od srčanih oboljenja, dok se nizak nivo HDL holesterola vezuje za povećan rizik od srčanih oboljenja. Zbog toga se HDL holesterol naziva “dobrim”. Zbog čega HDL holesterol ima zaštitno dejstvo? Niko to ne može sa sigurnošću reći, ali čini se da nije holesterol dobar sam po sebi, on je samo “provodnik.” Postoje dokazi da molekuli HDL “stružu” zidove krvnih sudova i tako ih čiste od suvišnog holesterola. Ako je to tako, onda je holesterol koji se prenosi putem HDL, (odnosno, ono što nazivamo “dobrim” holesterolom) u stvari “loš” holesterol koji je samo uklonjen sa zidova krvnih sudova i koji se prenosi nazad u jetru na dalje procesiranje.

Zbog čega su trigliceridi tako zagonetni?

Trigliceridima se poklanja nevelika pažnja. Oni se mere prilikom standardnih testova lipida u krvi, s tim što veliki broj doktora ne zna šta da preduzme kada je nivo triglicerida blago uvećan. Zbog čega? Dok se visok nivo triglicerida povezuje sa srčanim oboljenjima, nijedna studija još nije dokazala da visok nivo triglicerida predstavlja samostalan faktor rizika za oboljenje srca. To znači da lekari nemaju dokaz da je u tom slučaju potrebno prepisati agresivnu terapiju za smanjenje nivoa triglicerida u krvi. Problem je u tome što pacijenti sa povećanim nivoom triglicerida gotovo bez izuzetka imaju i druge faktore rizika za oboljenje srca (u glavnom gojaznost, dijabetes,i/ili visok krvni pritisak). Do danas nije utvrđeno da li sami trigliceridi predstavljaju samostalan rizik. Najteže je definisati vezu između triglicerida i HDL holesterola. Ispostavlja se da kad god su povećani trigliceridi, HDL holesterol opada. Da li onda povećan rizik koji prati visok nivo triglicerida postoji zbog samih triglicerida, ili zbog posledičnog smanjenja “dobrog” holesterola? To još uvek niko ne može sa sigurnošću reći.