Ateroskleroza je danas neminovnost, ali ako imamo povećanu masnoću u krvi onda tu aterosklerozu nećemo doživeti u 85 godini već upola mlađi.
Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u grupi bolesti nazvanoj arterioskleroze – bolesti za koje je karakteristično da arterijski zid postaje stanjen i slabije elastičan.
Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.
U osnovi ove bolesti je insulinska rezistentnost koja dovodi do promena u metabolizmu. Stres je reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor, ali je opasno kada on postane hroničan. Posledice su bolesti srca i krvnih sudova i povišen nivo LDL (štetnog holesterola) i triglicerida.
Posle obroka zdrav organizam putem metaboličkih procesa razgrađuje ugljene hidrate do glukoze koja dalje inicira izlučenje insulina, hormona odgovornog za transport glukoze iz krvi do ćelija gde se ona razgrađuje i skladišti. Ukoliko se godinama unose loše masnoće i ugljeni hidratidolazi do ozbiljnih poremećaja i nivo insulina ostaje hronično povišen. Ćelije postaju neosetljive na insulin i relativno mala količina glukoze u krvi ostaje visoka. Dugoročno prisutan visok nivo glukoze u krvi ima za posledicu dijabetes.