Prioritet za imunitet !

Kardiovaskularni sistem

Bolesti srca i krvnih sudova
kardiosistem

Cirkulatorni sistem u organizmu je zadužen za transport krvi do svih organa i tkiva, čime se omogućava distribucija kiseonika i hranljivih materija. U slučaju oslabljene cirkulacije mogu se ispoljiti: nesvestice, pospanost, slabost, zaboravnost, senilnost, loša koncentracija, hladni udovi, trnjenje ruku i nogu… Usled razvoja atreoskleroze dolazi do smanjenja obima krvnih sudova, pa lakše mogu nastati srčani infarkt i moždani udar. Opterećenost venskih krvnih sudova dovodi do proširenih vena i hemoroida.

Poremećaji cirkulacije

Cirkulatorni sistem je izuzetno značajan, jer omogućava transport materija kroz organizam. Usled poremećaja u dotoku ovih materija može doći do nemogućnosti pravilnog odvijanja metaboličkih funkcija organa, koji se manifestuju nesvesticama, pospanošću, slabošću, zaboravnošću, senilnošću, lošom koncentracijom, nedostatkom pažnje…Ovi simptomi mogu nastati kao posledica nedovoljne snabdevenosti mozga krvlju i kiseonikom. Na perifernim delovima tela, stopala i šake, loša cirkulacija ispoljiće se pre svega hladnim udovima, plavom, modrom obojenošću kože na hladnoći, trnjenjem ruku, grčevima…

Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu. Srce, odnosno njegova leva i desna strana (pretkomore i komore), povezani su sa cirkulacijskim elementima tako da čine sistemsku cirkulaciju (leva komora, aorta, arteriole, sistemski kapilari, venule i desna pretkomora) i plućnu cirkulaciju (desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule, plućne vene i leva pretkomora).

Komore srca normnalno se kontrahuju koordinirano, pumpajući efikasno krv putanjom koju odrede zalisci. Koordinacija kontrakcija ostvaruje se pomoću specijalizovanog provodnog sistema. Sinusni ritam, koji je fiziološki, karakterišu impulsi koji nastaju u sinoatrijalnom (SA) čvoru i koji se redom provode kroz pretkomore, atrioventrikularni (AV) čvor, Hisov snop, Purkinjeova vlakna i komore. Srčane ćelije duguju svoju sposobnost električnog pobuđivanja voltažnim kanalima ćelijske membrane, koji su selektivni za različite jone, uključujući jone natrijuma, kalijuma i kalcijuma.

Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu, odakle brzo otiče do organa putem provodnih arterija bogatih elastinom i kolagenom. Dalje grananje vodi preko arterija koje imaju sve više muskulature do arteriola I kapilara, gde dolazi do razmene gasova i hranljivih materija. Kapilari se spajaju i formiraju postkapilarne venule, zatim venule i sve veće vene koje, preko donje šuplje vene vode u desno srce. Deoksigenirana krv ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne kapilare i plućne vene nazad u srce, u levu srčanu pretkomoru.

Arteriole i sitne arterije bogate mišićnim slojem glavni su sudovi kapaciteta.

Važan indikator funkcije srca jeste srčani minutni volumen. To je volumen krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta. Normalno srčani minutni volumen iznosi 5 litara.

Kardiovaskularnim sistemom upravljaju centri u donjim delovima mozga – autonomni nervni sistem ubrzava i usporava rad srca. Tako simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad srca. Takođr, autonomni nervni sistem utiče na širenje i sužavanje krvnih sudova i na taj način usmerava krv, kako je, kada i gde potreban veći protok. Adrenalin iz nadbubrežnih žlezda podstiče rad srca, a bubrezi kontrolišu ukupni volumen krvi.

Najčešće bolesti srca jesu slabljenje snage mišića srca (kardiomiopatije, kongestivna insuficijencija srca), poremećaj ritma rada srca (aritmije) i nedostatak kiseonika u srčanom mišiću zbog bolesti koronarnih sudova (ateroskleroza, ishemijska bolest srca, angina pectoris, infarkt srca). Opšta bolest vaskularnog sistema je hipertenzija-povišen arterijski pritisak, koji je faktor razvoja brojnih ostalih bolesti kardiovaskularnog sistema. Ateroskleroza je bolest oštećenja i suženja krvnih sudova.

No Comments Yet

Leave a Reply

PRIMED BIO APOTEKA

NOVO! PRIMED BIO APOTEKA NOVO!
Bul. Zorana Đinđića 83 lokal 4/3,Novi Beograd- Arena
Radno vreme:
Ponedeljak - Petak : 12-20 časova
Subota: 08-16 časova
Kontakt telefon: 011/715-12-65

Konsultacije sa doktorima:

Dr Danica Petrović,

Dr Tanja Kuburić,

Konsultacije radnim danima od 09 do 19h

na tel: 011/7151265

Dr Vladimir Petrović

Konsultacije radnim danima od 18 do 21h i vikendom od 08 do 20 h

na tel: 064/1757593

Pridruži se

Gledali ste nas na televiziji

Popularno

PRIMED 2 Diši lako

Brzi kontakt:

Srbija tel: +381113910187 mob: +381653910187

BIH mob:+38765496582 tel:+38751430430

Hrvatska mob:+385996963929

Makedonija mob: +38971566898

Crna Gora mob: +38268703003

Kosovo tel: +37744151629 mob:+381645172947

Rumunija tel: 0356-564-516 tel: 0371-780-958

Prevodi sajt na:

Engleski jezik

Rumunski jezik

Slovenski jezik

Makedonski jezik

Nemački jezik

Iskustva

Nada Kurdulija moja cerka je imala problem sa trombocitima pa su joj ustanovili da joj je mali hemoglobin nema sta nije pila od aronije do raznih preparata za podizanje imuniteta sve dok vas nismo pronasli preko interneta za manje od mesec dana hemoglobin joj se poveco sa 87 na 120 danas sam opet kupila uz to se mnogo bolje oseca i trombociti su joj se povecali veliki pozdrav i hvala primedu 5

PRIMED biljna apoteka:

POSETITE NAS!!!

U ul. Vojvode Stepe 120, lokal 2, kod Voždovačke crkve u Beogradu Radno vreme apoteke:

radnim danima: 08-20h

subotom: 8-16h

tel: 011/3912-431

tel: 011/3910-187

mob: 065/3910-187

mob: 063/553-534

SVAKOG PETKA OD 12-17H BESPLATNE KONSULTACIJE SA NUTRICIONISTOM IZ PRIMED TIMA!!!
kontakt@primed.rs

PRIMED MALOPRODAJE

PRIMED BIO SHOP

Knez Mihailova 21a, Beograd

TC Milenijum

tel: 011/32-88-948

Radno vreme: 11-19h

Subotom: 11-16h

PRIMED BIO SHOP 2

Tržni Centar Piramida
Jurija Gagarina 151g, lokal 10
Radno vreme:
Radnim danima: 11-19 časova
Subotom: 08-16 časova
Kontakt telefon: 011/216-80-73

BIOSHOP MINELA BANJA LUKA

Kninska 11, 78000 Banja Luka Tel. +38751 216824 Fax: +38751 212970 Email: minelabio@yahoo.com

Odakle nam dolaze posetioci?

Odakle nas pratite!