Bolesti srca i krvnih sudova

Cirkulatorni sistem u organizmu je zadužen za transport krvi do svih organa i tkiva, čime se omogućava distribucija kiseonika i hranljivih materija. U slučaju oslabljene cirkulacije mogu se ispoljiti: nesvestice, pospanost, slabost, zaboravnost, senilnost, loša koncentracija, hladni udovi, trnjenje ruku i nogu… Usled razvoja atreoskleroze dolazi do smanjenja obima krvnih sudova, pa lakše mogu nastati srčani infarkt i moždani udar. Opterećenost venskih krvnih sudova dovodi do proširenih vena i hemoroida.

Poremećaji cirkulacije

Cirkulatorni sistem je izuzetno značajan, jer omogućava transport materija kroz organizam. Usled poremećaja u dotoku ovih materija može doći do nemogućnosti pravilnog odvijanja metaboličkih funkcija organa, koji se manifestuju nesvesticama, pospanošću, slabošću, zaboravnošću, senilnošću, lošom koncentracijom, nedostatkom pažnje…Ovi simptomi mogu nastati kao posledica nedovoljne snabdevenosti mozga krvlju i kiseonikom. Na perifernim delovima tela, stopala i šake, loša cirkulacija ispoljiće se pre svega hladnim udovima, plavom, modrom obojenošću kože na hladnoći, trnjenjem ruku, grčevima…

Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu. Srce, odnosno njegova leva i desna strana (pretkomore i komore), povezani su sa cirkulacijskim elementima tako da čine sistemsku cirkulaciju (leva komora, aorta, arteriole, sistemski kapilari, venule i desna pretkomora) i plućnu cirkulaciju (desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule, plućne vene i leva pretkomora).

Komore srca normnalno se kontrahuju koordinirano, pumpajući efikasno krv putanjom koju odrede zalisci. Koordinacija kontrakcija ostvaruje se pomoću specijalizovanog provodnog sistema. Sinusni ritam, koji je fiziološki, karakterišu impulsi koji nastaju u sinoatrijalnom (SA) čvoru i koji se redom provode kroz pretkomore, atrioventrikularni (AV) čvor, Hisov snop, Purkinjeova vlakna i komore. Srčane ćelije duguju svoju sposobnost električnog pobuđivanja voltažnim kanalima ćelijske membrane, koji su selektivni za različite jone, uključujući jone natrijuma, kalijuma i kalcijuma.

Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu, odakle brzo otiče do organa putem provodnih arterija bogatih elastinom i kolagenom. Dalje grananje vodi preko arterija koje imaju sve više muskulature do arteriola I kapilara, gde dolazi do razmene gasova i hranljivih materija. Kapilari se spajaju i formiraju postkapilarne venule, zatim venule i sve veće vene koje, preko donje šuplje vene vode u desno srce. Deoksigenirana krv ide iz desne komore kroz plućnu arteriju, plućne kapilare i plućne vene nazad u srce, u levu srčanu pretkomoru.

Arteriole i sitne arterije bogate mišićnim slojem glavni su sudovi kapaciteta.

Važan indikator funkcije srca jeste srčani minutni volumen. To je volumen krvi koju leva komora izbaci u aortu tokom jednog minuta. Normalno srčani minutni volumen iznosi 5 litara.

Kardiovaskularnim sistemom upravljaju centri u donjim delovima mozga – autonomni nervni sistem ubrzava i usporava rad srca. Tako simpatikus ubrzava rad srca, a parasimpatikus usporava rad srca. Takođr, autonomni nervni sistem utiče na širenje i sužavanje krvnih sudova i na taj način usmerava krv, kako je, kada i gde potreban veći protok. Adrenalin iz nadbubrežnih žlezda podstiče rad srca, a bubrezi kontrolišu ukupni volumen krvi.

Najčešće bolesti srca jesu slabljenje snage mišića srca (kardiomiopatije, kongestivna insuficijencija srca), poremećaj ritma rada srca (aritmije) i nedostatak kiseonika u srčanom mišiću zbog bolesti koronarnih sudova (ateroskleroza, ishemijska bolest srca, angina pectoris, infarkt srca). Opšta bolest vaskularnog sistema je hipertenzija-povišen arterijski pritisak, koji je faktor razvoja brojnih ostalih bolesti kardiovaskularnog sistema. Ateroskleroza je bolest oštećenja i suženja krvnih sudova.